foto (BETAPHOTO/DRAGAN KARADAREVIĆ)Viši sud u Nišu je odbio prigovore opozicije zbog neregularnosti na lokalnim izborima održanim 2. juna. Lideri opozicije su tim povodom izjavili da će podneti krivične prijave protiv predsednice GIK-a i v.d. predsednika Višeg suda u Nišu koga u međuvremenu Visoki savet sudstva izabrao za predsednika tog suda, a pomenuli su i zahtev Ustavnom sudu.
U Čačku opozicija još uvek očekuje pravdu od Višeg suda jer im Gradska izborna komisija (GIK) ne želi dostaviti službene beleške o pregledu i postupanju sa izbornim materijalom, pa će podneti krivične prijave protiv 20 lica kao organizovane kriminalne grupe.
Da li su na taj način iscrpljena sva pravna sredstva? Da li su ona na ovim lokalnim, a i onim decembarskim, izborima bila uopšte delotvorna?
Postoje li, osim izbornih komisija i sudova, te krivičnih prijava i druge pravne mogućnosti za razobličavanje izbornih mahinacija?
Kao deo nekadašnjeg pravnog tima koalicije „Srbija protiv nasilja“ i jedan od 11 podnosilaca zahteva Ustavnom sudu za odlučivanje o izbornom sporu povodom decembarskih izbora, koji još uvek nisu rešeni, osećam potrebu da apelujem na kolege da ga i posle ovih izbora iskoriste u svim lokalnim zajednicama.
Radi se o zahtevu Ustavnom sudu za odlučivanje o izbornom sporu za koji nije određena nadležnost sudova.
Predviđen je članom 167 st.2 tač. 5 Ustava. Član 75 st. 1 Zakona o Ustavnom sudu predviđa da ovaj zahtev može podneti „svaki birač, kandidat za predsednika Republike, odnosno poslanika ili odbornika, kao i podnosilac predloga kandidata.“
Prema važećim zakonima za utvrđivanje sistemskih nezakonitosti koje se odnose na period pre izbornog dana, tokom izbornog dana i nakon izbornog dana, nije određena nadležnost nijednog organa za sprovođenje izbora, kao ni Upravnog ili višeg suda.
Nisu u pitanju pojedinačne nepravilnosti u vezi sa kojim su podnosioci zahteva iscrpli pravna sredstva, već do sada nezabeležene sistemske nezakonitosti koje su obesmislile celokupni izborni proces, čineći ga istovremeno neustavnim, nezakonitim i nelegitimnim.
Ako je nepravilnost u izbornom postupku dokazana, a imala je bitan uticaj na izborni rezultat, Ustavni sud svojom odlukom poništava ceo izborni postupak, ili delove tog postupka koji se moraju tačno označiti.
Pod nepravilnostima se podrazumevaju povrede: Ustava, potvrđenih međunarodnih ugovora, zakona, međunarodnih pravila i opštih akata.
Zahtev se podnosi u roku od 15 dana od objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima lokalnih izbora.
Ukoliko bi odluka suda bila negativna, birač ima i pravo obraćanja Evropskom sudu za ljudska prava.
Protekli lokalni izbori daju brojne razloge za osporavanje.
Prvo su raspisani ponovljeni beogradski izbori, pa se u njih naknadno – posle proglašenja liste vladajuće koalicije, ali i lista njenih satelita – uključio deo opozicije.
Ta opozicija je prethodno kao koalicija „Srbija protiv nasilja“ (SPN) pred stranim i domaćim faktorima uspešno osporavala regularnost prethodnih izbora i imala sporazum sa građanskom inicijativom „ProGlas“ o minimalnim uslovima za izlazak na izbore.
Neuspešni pregovori su se posle predloga pravnog tima SPN da se svi lokalni izbori održe u isto vreme do kraja godine, završili iznenadnom ponudom vlasti da se i preostali lokalni izbori održe 2. juna.
Odluka dela stranaka da učestvuju na takvim izborima je pocepala koaliciju SPN.
Izborne nepravilnosti su i činjenice da su u vreme izborne kampanje za ponovljene beogradske izbore usvojene izmene Zakona o lokalnim izborima (ZLI) kojima je omogućeno raspisivanje lokalnih izbora u roku od 30 dana.
Izmenjen je i Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, ali ne postoje dokazi da su iz biračkog spiska izbrisana lica koja su menjala prebivalište od 1. jula 2023.
U Novom Sadu je bilo 2.000 birača više, umesto brisanja 38.000 birača.
S druge strane, i u ovim izborima je nesporna nedelotvornost upotrebljenih pravnih sredstava.
Do 7. maja svi prigovori, a bilo ih je 83, su odbijeni ili odbačeni, osim prigovora u vezi polne strukture vladajuće liste u Ivanjici.
Najbrojniji su 67 prigovora protiv naziva izborne liste „Aleksandar Vučić“.
U Valjevu su odbačeni prigovori na regularnost potpisa za Rusku listu.
U Nišu je listu sa takvim nazivom GIK proglasio.
Opozicija je uverena da su prekršene odredbe čl. 77 i 76 ZLI o zabrani da se izigra zakon, jer u tom gradu živi svega 121 Rus, a njih nema ni na listi. Lice koje je predvodi prethodno je 30 godina bio funkcioner SRS.
Izabrani odbornik ove liste je izmenio izbornu volju Nišlija.
Anulirao je razliku od 3.350 glasova više koje je opozicija dobila i omogućio vladajućoj koaliciji da sa 31 odbornikom zadrži vlast.
Viši sud u Nišu je prilikom prvog odlučivanja usvojio 24 od 27 žalbi protiv rešenja GIK-a.
Među njima se nalazio i prigovor koji je podnet zbog falsifikovanja podataka u zapisniku.
GIK je u novom rešenju prihvatio da Ruska stranka ima 5, a ne 6 glasova kako je u zapisniku prepravljeno i zaključio da zbog toga izbore ne treba ponavljati, a za biračko mesto 18 je utvrdila da višak od 15 glasačkih listića – ne postoji.
Opozicija tvrdi da bi i ponovljeni izbori na tim mestima promenili pobednika.
Kao i povodom 68 prigovora koje je u Novom Sadu podnela opozicija, a koji su svi odbijeni čak i kada su se odnosili na to da nije postupljeno po Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku ili na događaj na Novosadskom sajmu, GIK postupa po šablonu.
U svim odbijajućim rešenjima se naglašava da se njihova nadležnost iscrpljuje primenom „isključivo odredaba Zakona o izboru narodnih poslanika i ZLI.“
Međutim, u obrazloženjima tih rešenja ne navodi se zbog čega se ne primenjuju načela Ustava i drugih zakona koji imaju veze sa izborima i zašto ni u jednom slučaju nije ostvarena saradnja ili zatraženo mišljenje drugih nadležnih državnih organa, poput javnog tužilaštva ili Agencije za sprečavanje korupcije (ASK). Za sudove je to još veća obaveza.
Podsetimo se da je na dan izbora u Novom Sadu, policija umesto da po prijavi građana interveniše i obezbedi lice mesta i dokaze o delovanju oko 500 lica u sedištu GIK-a pod nazivom „Kol-centar SNS“ do dolaska dežurnog tužioca, kordonom ispred stražnjeg ulaza zaustavila nezadovoljne aktiviste opozicije da uđu u zgradu Sajma.
Tako je omogućeno ovom „kol-centru“ da nastavi rad i, u međuvremenu, neometano iznesu dokaze.
Ako su imali pravo na taj javni prostor i radili nešto regularno u njemu, zašto to nije omogućeno i drugima i zašto policija nije smela da stupi u njega?
Nadležni dežurni tužiloci i policija su ne samo na Novosadskom sajmu, nego i u SC „Banjica“ u Beogradu i na brojnim drugim mestima, ponovo izbegavali da postupaju na izborni dan i utvrde ima li prekršaja članova 2, 4 i 6 ZLI. Možda zbog toga, što su u nekim slučajevima, kao u Novom Sadu, čak i pojedini direktori javnih preduzeća (Arhiva Vojvodine, JGSP), sa paralelnim biračkim spiskovima stajali ili sedeli u automobilima u blizini biračkih mesta.
Postoje i snimci birača koji izjavljuju da im je glasanje plaćeno.
Zbog čega je radnicima tzv. „Kol-centra SNS“ na Novosadskom sajmu, omogućeno da bez davanja ličnih podataka napuste objekat, a da ih policija prethodno ne legitimiše i ne utvrdi da li su oni uopšte građani Novog Sada ili su dovedeni iz Republike Srpske, sa kojom ulogom, legalnim radnim zadatkom i uz koju nadoknadu?
„Transparentnost Srbija“ (TS) je po nekoliko pitanja, među kojima je i funkcionerska kampanja gradonačelnika Novog Sada, podnela prijave ASK-i, ali odgovore nisu dobili.
Pisac ovih redova je 30. aprila prijavio nosioca naziva liste „Aleksandar Vučić – Novi Sad sutra“, zbog sukoba interesa i nespojivosti funkcija. Direktor ASK Dejan Damnjanović ga je 24. maja, obavestio da nema osnova za vođenje postupka.
Tako je, opet, kao i u decembru, direktor zloupotrebom svog diskrecionog prava sprečio vođenje ovog postupka u meritumu, uz nesuvislo stručno obrazloženje.
Izbori su očigledan primer kako državni organi ne deluju po zakonu kada imaju „stranačko-politički“ nalog ili deluju selektivno. Efikasni su jedino prema političkim protivnicima vlasti.
Niko ne može osporiti ono što su utvrdili ovlašćeni posmatrači izbora (ODIHR/OSCE, CRTA, Akcija progresivne Vojvodine i dr.), kao i Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji posle izbora.
TS je u svom izveštaju o izbornoj kampanji za junske izbore navela da nije bilo promena u praksi, a uočeni su i novi vidovi mogućih zloupotreba i kršenja izbornog procesa. „Kampanja za ove izbore je bila obeležena potpunom dominacijom liste okupljene oko SNS, odnosno Aleksandra Vučića lično.“
Svi ovi postupci i priloženi dokazi imaju svoj smisao i kao dragocene činjenice za budućnost – šta ne bi smelo da se događa na izborima, ukoliko su – kako Ustav i zakoni zahtevaju – izbori za odbornike zaista slobodni i neposredni, a glasanje tajno i lično.
Autor je bivši sudija Apelacionog suda u Novom Sadu i član Visokog saveta sudstva
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
