Neregularni izborni uslovi: Da li je Vučić nadmudrio opoziciju?

Naime, u toku prošlogodišnjih pregovora sa partijama vladajućeg režima, uz prisustvo više nekredibilnih predstavnika EU, opozicija je u potpunosti kapitulirala!

Završila je pregovore a ostala je praznih šaka. Nije dobila ni jedan garantovani minut za sebe, za iznošenje svog programa. Očekivanja glasača su bila da će opozicija u pregovorima, polazeći od zakonske obaveze RTS i četiri televizije sa nacionalnom frekvencijom da svestrano i objektivno informišu gledaoce, dobiti pravo da svaki dan bar 1/2 časa iznosi svoje stavove i da učestvuje bar u dve debatne emisije u jednoj sedmici. Ova očekivanja su u potpunosti izneverena.

Mnogi nezavisni analitičari naše političke scene su izražavali optimizam ocenom da uslovi za sve naredne izbore ne mogu biti gori od prošlogodišnjih. U svojoj ozlojeđenosti i razočaranosti su isticali “dogodilo se ne ponovilo se”. Međutim, kada je organizacija civilnog društva

Crta nekidan, 20 dana pre izbora, iznela podatak da je u prvoj polovini kampanje, 81 odsto medijskog prostora popunila vlast, a tek 19 odsto opozicija, to je bila potvrda da u našem autokratskom društvu ništa ne može biti bolje, nego samo gore.

Posle raspisivanja ovogodišnjih izbora ja sam se nadao da će EU ponovo organizovati međustranački dijalog režimskih partija i opozicije o izbormim uslovima. Umesto zakazanog dijaloga, od EU je dobijeno obaveštenje da zbog kratkoće vremena dijaloga neće biti, ali da će zato u Srbiji doći posmatračka misija EU u punom sastavu.

Kada je opozicija na protestima „Srbija protiv nasilja“ zatražila održavanje beogradskih i parlamentarnih izbora do kraja godine, sa naglašenim nestrpljenjem je izražavala ambicije i želju da pobedi na izborima, mnogim glasačima nije bilo jasno u šta se to ona uzdala.

U situaciji kada opozicija nema dobru izgrađenu infrastrukturu širom Srbije, nema obezbeđena solidna finansijska sredstva za izbornu kampanju i kad se zna da je njihov glavni politički protivnik Aleksandar Vučić, posle provedenih 11 godina na vlasti, samo delimično politički istrošena ličnost, onda njeno maštanje o uspehu na izborima može da bude samo pusti san.

Sasvim druga situacija je sa Vučićem. On je požurio da opoziciji, u televizijskoj emisiji uživo, likujući i malo podsmešljivo, odgovori „tražili ste izbore, imaćete izbore 17. decembra“.

Aleksandar Vučić, kao autoritarni vladar, jedini u ovoj državi ima političku moć koju nemilice ustavno i neustavno koristi. NJegov arsenal poluga moći koje on koristi je raznovrstan i učinkovit.

Na njegovoj strani su RTS i sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, kao i svi potkupljeni provladini tabloidi. On i njegova SNS imaju novac i državu iza sebe. I pored upozorenja Fiskalnog saveta da to ne čini, on je odlučio da dodeli penzionerima po 20.000 dinara i to baš uoči izbora.

Kontrola nad javnim preduzećima i korumpiranim i ucenjenim privatnim preduzećima, čiji radnici pune autobuse za mitinge SNS, daje naprednjacima veliku prednost.

Skupu i moćnu izbornu mašineriju SNS čini disciplinovana stranačka armija od 700 hiljada članova obučenih za prikupljanje kapilarnih glasova i za sve vidove manipulacija. Za razliku od opozicije, SNS ima kancelarije u svim gradovima, u toku kampanje zakupljuje većinu bilborda i plaćenih termina na TV.

Jasno je da je opozicija, kada je tražila beogradske i parlamentarne izbore do kraja godine, posle otkrivenih mnogobrojnih kriminalnih i korupcionaških afera u koje su upleteni ljudi režima, računala na pad rejtinga SNS i SPS. Kao minus vlasti isticala je porast inflacije i cena životnih namirnica.

S pravom je naglašavala neodrživost prakse necivilizacijskog urnisanja i planskog ljaganja od strane jurišnika vladajuće partije i njihovih medija, opozicionih lidera, nezavisnih intelektualaca i svih drugih mislećih ljudi koji iznose kritičko mišljenje o ubrzanoj provincijalizaciji ovog društva.

Sva navedena nepočinstva vladajućeg režima su lako primetna i lako dokaziva, ali po svemu sudeći sve to neće biti dovoljno da opozicija pobedi na parlamentarnim izborima. Pored ostalog, zato što je Vučić sa ekspresnim prihvatanjem zahteva za održavanje izbora u decembru, nadmudrio opoziciju.

Pretpostavljam da mu je pao kamen sa srca kad je video da opozicija nije tražila ni od njega ni od EU ispunjenje bilo kakvih uslova pre održavanja izbora. A morala je tražiti da se ne dozvoli da predsednik Republike, koji je predsednik svih građana i koji simbolizuje državno jedinstvo, zbog sukoba interesa, predvodi bilo koju izbornu listu.

Opozicija bi pokazala svoju zrelost da je zatražila mišljenje Ustavnog suda – da li Vučić kao predsednik Republike, sme da učestvuje u političkoj kampanji svoje stranke i da dozvoli da se njegovo ime nađe u sloganu SNS.

Kao uslov za izlazak na izbore opozicija je trebala da zahteva, od nedostojnog i zavisnog od vlasti REM-a, organa koji teško može izbeći optužbu da je saučesnik u sprovođenju neregularnih izbora, da bar tri meseca pre izbora izda dva obavezujuća uputstva RTS i televizijama sa nacionalnom frekvencijom: prvo, da ovi mediji ukinu neformalne krajnje skandalozne odluke, nezabeležene bilo gde u svetu, o zabrani gostovanja opozicionih lidera i istaknutih kritički nastrojenih intelektualaca u njihovim programima i drugo, da obezbede ravnopravnu zastupljenost u svojim emisijama predstavnika svih političkih partija.

Autor je politikolog iz Nove Varoši

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa