"Nespokojno je bilo šta pisati u martu": Dnevnik Vuka Draškovića 1foto: Draško Gagović

Mart je mesec smrti i najvećih nemira. Opasan je svaki dan u martu, a posebno 15. mart, Idus Martii, po verovanju starih Rimljana.

Godine 44. pre nove ere, 15. marta je ubijen Julije Cezar.

Istoga datuma 1536, Sulejman veličanstveni pogubio je Ibrahim pašu, sebi najodanijeg i najsposobnijeg u osmanskoj imperiji.

A 15. marta 1917. abdicira ruski car Nikolaj II Romanov.

Adolf Hitler 15. marta 1939. okupira Češku.

Zoran Đinđić je ubijen 12. marta 2003.

Najveće demonstracije u istoriji Beograda održane su 9. marta 1991, a najtragičniji po svom ishodu bio je vojni puč protiv kneza Pavla 27. marta 1941…

U broju tri i u zbiru bilo kojih brojeva koji je deljiv sa brojem tri skriva se sudbina, govorio je Nikola Tesla. I, zaista, da li slučajno, broj 15, koji je simbol „martovskih ida“, i 1536, i 12, i 9, i 27, deljivi su sa brojem tri!

Nespokojno je bilo šta pisati u martu.

***

Petak, 1. mart

Aleksej Navaljni, svetionik nade za oslobađanje Rusije od zločina i povampirene staljinističke diktature, ubijen u arktičkom kazamatu, sahranjen je na Borisovskom groblju u Moskvi.

U najvećoj državi na svetu, pretvorenoj u najveći logor na svetu, milioni ljudi tuguju za Aleksejem.

Na oproštaj od njega došlo ih je nekoliko hiljada, uz rizik da će biti pohapšeni i upućeni u neku od tamnica za prevaspitavanje.

***

"Nespokojno je bilo šta pisati u martu": Dnevnik Vuka Draškovića 2
foto Miroslav Dragojević Danas

Stravična državna propaganda hipnotisala je i onesvestila većinu ljudi u Rusiji.

Oni veruju da su smrt zaslužili i Navaljni, i njegov prethodnik Boris NJemcov, i svi poubijani novinari, i Ana Politkovska, streljana na vratima svog moskovskog stana.

Ni advokat Sergej Magnucki nije zaslužio da živi, ni još stotine i stotine burevesnika utamničene slobode.

***

Predugačak je spisak žrtava državnog terorizma u Srbiji. U raku sa živim krečem bačen je Ivan Stambolić, predsednik Srbije pre Slobodana Miloševića. Ubijeni su čelnici SPO na Ibarskoj magistrali, streljani su đaci u kafiću Panda u Peći, novinari, sudije, demonstranti…

U Srbiji danas, kao i u Rusiji, mnogo je onih za koje su zločinci Udbe i KGB patriote i heroji.

„Bio sam u Srbiji, Srbija je na robiji“ – napisao je veliki pesnik Petar Pajić.

***

Subota, 2. mart

Za mene je ovo dan Ruskog konzula.

Mog romana Ruski konzul, objavljenog 1988, i filma Ruski konzul, kojim će sutra biti zatvoren ovogodišnji FEST.

Miroslav Lekić, reditelj filma Nož, reditelj je i Ruskog kozula. Govoriću na današnjoj konferenciji za štampu. I roman i film vraćaju nas u sedamdesete i osamdesete godine prošlog veka, kad je proradio vulkan na Kosovu, a njegova lava se, uskoro, razlila po celoj onoj velikoj državi od Alpa do Soluna. Te decenije zla nema ni u romanu ni u filmu, ali se topot nadolazeće nesreće oseća.

Pri kraju romana, dr Ilija Jugović izgovara proročke reči: „Zbog Kosova sam postradao na Kosovu i prognan sa Kosova, zbog Kosova sam izgubio i Kosovo.“

Nedelja, 3. mart

Šef Pentagona, general Lojd Ostin, odgovorio je na pretnju ruskog predsednika Vladimira Putina da će Rusija započeti nuklearni rat ako NATO sa trupama pomogne odbranu Ukrajine.

„Ako padne Ukrajina, ulazimo u rat sa Rusijom“ – rezolutno je odgovorio američki general.

U Kremlju znaju da to nije blef. Ukrajina je danas što i Poljska 1939. Pred Hitlerom se tada više nije smelo uzmicati.

***

Ovacijama prepune dvorane film Ruski konzul zatvorio je ovogodišnji FEST.

Slede premijere u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu…

Ponedeljak, 4. mart

Zbog hiljada mrtvih u ruševinama Gaze, među kojima je najviše civila i dece, antijevrejska histerija potresa svet i sve više podseća na Hitlerovu kampanju protiv tog naroda tridesetih minulog veka.

Onda su optuživani da su Hristove ubice, pljačkaši, gulikože arijevskog germanskog sveta.

Sada su optuženi da čine genocid nad Palestincima i bezočno kršenje međunarodnog prava.

Da još važe principi međunarodnog prava iz vremena posle sloma nacizma, tih optužbi ne bi ni bilo.

Po tada važećim načelima, za sve zločine i žrtve okrivljeni su pokretači rata i agresije. Savet bezbednosti UN i ne pomišlja da pozove Hamas da položi oružje i da osudi tu terorističku formaciju zbog skrivanja iza palestinskih civila i propagandnog likovanja nad žrtvama.

Međunarodnog prava odavno nema. Savet bezbednosti UN, kao čuvar tog prava, nije osudio ni agresiju na Ukrajinu.

Ne može, zbog veta agresora…

***

Misao je kao ptica lutalica.

Zbog blizine 9. marta, priviđaju mi se žive slike i glasovi…

Dragana Srdić, sa tri uzdignuta prsta, kod spomenika Knezu Mihailu, prkosi vodenom topu…

Jedan mladić psuje: „Majku vam jebem, nemate vi suzavca Koliko Srbija ima suza“… Policijski kordon nadire ka Skupštini Srbije.

Pucaju. Maturant Branivoje Milinović pada smrtno pogođen…

Utorak, 5. mart

Održaće se novi izbori za skupštinu Beograda.

Nova kampanja i novi izborni uslovi, po preporukama iz Evrope.

„Možda bidne, al ne mora da znači“, stara je izreka srpskih seljaka.

***

Nadam se i TV-seriji Ruski konzul. Snimljen je i zločin Udbe i tadašnjeg državnog vrha iz 1949, kada je u Đakovici minirana crkva zadušnica za nekoliko hiljada srpske dece, koja su pomrla od gladi i studeni kad se, u Velikom ratu, srpska vojska sa kolonama civila i nejači povlačila preko Kosova i Albanije prema Jadranskom moru.

Od cigala te crkve ozidani su javni toaleti.

Valjda će jednoga dana biti snimljeno i kako su u Peći, u kafiću Panda, 1998. streljani srpski đaci. Opet je ubica bila srpska Udba i opet je masakr naredio staljinistički državni vrh Srbije.

Sreda, 6. mart

Sa šalom oko vrata, na kome je mapa Ugarske od pre 1918, Viktor Orban je veliki prijatelj i saveznik Srbije.

On često i najtoplije ćaska i sa Vladimirom Putinom, koji mu, velikodušno, nudi delove Ukrajine. Na tom šalu, i cela naša Vojvodina je županija Velike Ugarske.

Milorad Dodik ushićeno propoveda „ujedinjenje srpskog sveta“, ali mu niko ne plete šal sa granicama.

Na tom šalu, kad bi mu ga opleli, bila bi mapa Jugoslavije, Aleksandrove ili Titove, ali su Dodikovi današnji nacionalni uzori tu državu proglasili za „grobnicu srpskog naroda“ i ubili je.

***

Četvrtak, 7. mart

Možda je danas „D day“ za američkog predsednika Bajdena. Podneće Kongresu izveštaj o stanju nacije.

Govoriće, najmanje, sat vremena. U direktnom TV-prenosu, Amerikanci će napeto pratiti ne toliko šta će Bajden da kaže nego kako će da to kaže. Hoće li izdržati da toliko dugo stoji za govornicom, hoće li zamuckivati, grešiti pri izgovoru nekih reči…

Amerikanci se ne plaše Bajdena. Oni brinu zbog njegovih odmaklih godina i zdravstvenog stanja.

Većina Amerikanaca strepe od Donalda Trampa.

Ogromna većina Srba je za Trampa. Veruju da će on razbiti NATO i, u dogovoru sa Putinom, u haos gurnuti Balkan i celu Evropu.

***

Reditelj Ruskog konzula Miodrag Lekić i ja razgovaramo sa Zoranom Panovićem u studiju RTV, u Petrovaradinu.

Razgovor počinje rečenicom konzula Jastrebova, iz njegovog pisma ruskom caru: „Vaše veličanstvo, Srbi veruju da biti uz Gospoda, to znači izginuti od Njega.“

Petak, 8. mart

U oživljenom sećanju, u sutrašnjem sam danu, u Beogradu, na Trgu slobode. I 9. marta 1991. bila je subota…

Nadiru sa svih strana policijski eskadroni, transporteri, konjica, čak i dresirani psi.

Dim je od suzavca, sa ogromne cisterne zasipaju mlazevima vode… Vičem: „Juriš, juriš, juriš!“ Do tada sabijena ljudska tela, kao odapeta opruga, odbacuju i razbijaju silu agresora…

Uveče su tenkovi Vojske zaposeli centar Beograda, a ja sam sproveden u Centralni zatvor…

Autor je književnik, predsednik Srpskog pokreta obnove

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari