Neustrašivi gradovi

Iako ovaj katalonski grad od oko milion i po stanovnika svojim prizorima to sasvim zaslužuje, ova kolumna neće biti putopisna već razglednica koja prenosi poruku od velike važnosti za budućnost građana i građanki Beograda. Razlog našeg putovanja bio je aktivističko-politički. Naime, učestvovali smo na samitu „neustrašivih gradova“, u organizaciji trenutno vladajuće političke platforme „Barcelona en Comu“ (Zajedno za Barselonu) koja je, nakon lokalnih izbora 2015. godine, formirala manjinsku vladu i kojoj pripada i gradonačelnica Barselone Ada Kolau.

Skup „Fearless cities“, okupio je preko 700 delegata i delegatkinja sa 5 kontinenata, koji su predstavljali lokalne političke platforme, inicijative i organizacije koje se bave zaštitom javnih dobara, pristupačnim stanovanjem, dostupnošću komunalnih usluga, ekološkom pravdom, zadrugama i drugim temama koje u srž života gradova vraćaju stvarne potrebe njegovih građana i građanki. Tokom dva dana provedenih u radionicama i razgovorima sa učesnicima iz više od 180 gradova sveta, podsetili smo se da nismo sami u našoj borbi za drugačiji grad. Pokret onih koji žele da decentralizuju upravljanje, da povrate moć lokalnih tela (komšijskih zborova, mesnih zajednica) i politiku preobraze odozdo prema gore, ima ime. Zove se municipalizam i nastao je na malim pobedama brojnih upornih građana i građanki koje su ga, u poslednjih nekoliko godina, učinile globalnom alternativom uobičajenoj centralizovanoj politici. Pored Barselone en komu, iskustva platformi kao što su „Budući grad“ u Argentini, „nezavisni gradovi“ u Velikoj Britaniji, kooperative iz DŽeksona, iz Misisipija u SAD, preko nove političke platforme „Zagreb je naš“, do inicijativa u Hong Kongu, Kurdistanu, Bejrutu, Grenoblu, Valparaisu i drugih, dokazuju da je talas municipalizma nezaustavljiv.

Pored međusobnog upoznavanja, vreme je iskorišćeno i za predstavljanje osnovnih vrednosti na kojima se municipalizam zasniva. Iznad svega, to je posvećenost procesu feminizacije politike, odnosno promovisanju i primeni onih kvaliteta koje prepoznajemo u „ženskom“ načinu delovanja, a to je opredeljenost ka rešavanju konkretnih pitanja na mikro-nivou, kroz saradnju, dijalog i horizontalnost u odlučivanju.

Možda najbolju ilustraciju poruke da je drugačija politika moguća, dala je sama gradonačelnica Barselone Ada Kolau. Na završni događaj stigla je sa malim zakašnjenjem direktno sa biciklističke kritične mase. Nakon uvodnog govora i pažljivog slušanja izlaganja predstavnika petnaestak trenutno najprogresivnijih pokreta i inicijativa (među kojima i obraćanje naše aktivistkinje, Ksenije Radovanović), na zajedničkom ručku u dvorištu zgrade Univerziteta, nije se pojavila u (tako očekivanoj) pratnji telohranitelja. Neformalnom razgovoru sa jednako neumornim učesnicima i učesnicama konferencije, pridružila se držeći u naručju svoju tromesečnu bebu.

Na kraju, ono što nam ostaje posle ovih nekoliko inspirišućih dana je ohrabrenje da mi, građani i građanke Beograda, u našoj borbi nismo sami, već smo na tragu nekog novog sveta. Ovaj novi svet gleda lokalne specifičnosti i posebnosti, odupire se velikom kapitalu i pritisku univerzalnih rešenja, veruje u zajedničke procese i korača korakom nas, građana. Taj put je dugotrajan, ali nezaustavljiv, i mi smo deo toga talasa.