Nevenčane a uspešne

A onda u vikend broju Danasa (4-5.3.2023) čitam lep tekst o Nastasji Kinski, naslovljen Filmska ikona, koji potpisuje Aleksandra Držaić. Naslov sugerira da je reč o ličnosti vanserijskoj u profesiji filma. A onda pri kraju teksta informacija koja zbunjuje čitalaštvo – da li se radi o ozbiljnom dnevnom listu, ili nekom od tabloida:

„Nastasja ima troje dece iz tri različite veze. Svog prvog sina, Aljošu, rođenog 1984. dobila je s glumcem Vinsentom Spanom. Iste godine se udala za egipatskog filmskog producenta Ibrahima Mousu, s kojim je dve godine kasnije dobila ćerku Sonju. Razveli su se 1992. Nakon toga je do 1995. bila u vezi s muzičarem Kvinsijem Džouns, s kojim ima ćerku Keniju Kinski-Džouns, koja je ostvarila karijeru u modelingu.“

Odavno su razne redakcije dnevnih novina usvojile kodeks da ne pišu o bračnim vezama, jer taj podatak pripada privatnosti osobe, a pogotovu ne o deci koju ‘dobijaju’ majke od svojih partnera. U ovom slučaju je očigledno reč o tome da su novinarke prikupile određene materijale na osnovu kojih su pisale tekstove.

Šta nije u redu? Nije u redu to što nisu napravile odabir u jezičkom materijalu koji u dobrom svetlu prikazuje osobu o kojoj je reč, ovde glumicu kao majku troje dece. Dovoljna je jednostavna rečenica: Glumica živi povučeno sa troje dece: Aljošom (1984), Sonjom (godina rođenja), Kenijom (1995). Ko ume da čita iz ovako odabranih podataka dovoljno je o porodičnoj situaciji i majčinstvu.

U protivnom, nakon pročitanog teksta pod nazivom „Filmska ikona“ glumica Nastasja Kinski ostaje u sećanju po završnim rečenicama iz teksta – po vezama i brakovima u kojima ‘dobija’ decu od svojih partnera, koja se razvodi, koja ‘ima’ ćerku itd.

Naročito moramo biti pažljive kad pišemo o poznatim i uspešnim glumicama, balerinama, da ne umanjimo njihov doprinos odabirom jezičkih stereotipa, a za koje patrijarhalno društvo već ima rezervisane moralne stereotipe.

Ne sećam se da sam čitala neki tekst o nekom poznatom glumcu, a svakako ne o političaru, a nikako o naučniku, koji je ‘dobio dete od prve žene, pa još jedno od druge partnerke, i da ima i treće dete…

Isto se odnosi i na imenovanje bračne veze. Tako smo nedavno u svim medijima slušali i čitali da je očuh usmrtio dete „nevenčane“ supruge koja nije bila kod kuće tada (poruka: kakva majka! – a ne – očuh ubica!). Ili da je u sudnici dala izjavu „nevenčana“ (ponekad vanbračna) žena poznatog ubijenog političara. Status bračne zajednice nije dozvoljeno pominjati u javnom tekstu jer pripada inventaru privatnosti osobe.

U nedavnom istraživanju doprinosa medija pitanjima rodne ravnopravnosti lep podatak je da postoje pomaci nabolje. Možda još samo neke lekcije da se ponove pa će biti pomak viši.

Autorka je profesorka emeritus

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.