Nevidljivi lift u Prokopu

Ispalo je da sam olako i možda zlonamerno informisao javnost da lift ne postoji, kao ni pokretne stepenice. Hvala Vam g. Stanisavljeviću što ste se javili, kako bi čitaoci i ja, pa i Vi imali potpuniju sliku o liftovima u Prokopu. Muke koje sam ja doživljavao, kao i ostali putnici, koji su završili putovanje vozom i sa svojim prtljagom (bez koga se ne ide na put) sa mukom upućivali u visine su bile onakve kakve sam ih opisao u mom tekstu. Nimalo lake.

Odjednom, Vi prikazujete fotografiju lifta i mene dovodite u nedoumicu, kao i sve zainteresovane, a na prvom mestu putnike iz pravca Užica, Požege, Valjeva… Počeo sam da se interesujem – gde je taj „nevidljivi“ lift? Nigde ga nema, niti bilo kakve oznake na peronu da on postoji.

Ipak, on stvarno postoji, ali je nevidljiv, jer ga nema na nivou gde putnici izlaze iz „užičkog“ voza. Pa, gde je?

On se nalazi, to jest njegova početna stanica ispod nivoa gde putnici izlaze iz voza, kao i na istom nivou, ali s druge strane perona između kojih se nalaze 5-6 koloseci, koji se ne mogu peške preći, naravno. Šta ja i ostali putnici sa prtljagom treba da radimo da bismo došli do početne stanice „lepog“ lifta sa priložene fotografije? Treba da se stepenicama spustimo na niži nivo, da pređemo ispod pomenutih koloseka i smestimo se u lift.

Eto, to je razrešenje i pomoć starijim putnicima. Bilo je g. Stanisavljeviću isuviše skupo i luksuzno postaviti stanice lifta na svakom nivou, pa i na nivou gde stiže „užički voz“. Možda su odgovorni pomislili „Užičani su žilavi i jaki“, pa mogu da potegnu i betonskim stepenicama, da bi se domogli čistog vazduha i neba, dva nivoa iznad.

Autor je akademski slikar