Foto: Pixabay/SakurayimNedavna odluka Komisije da preimenuje ulicu narodnog heroja Stevana Filipovića u ulicu pripadnika ustaške vojske govori o lošem načinu rada ove komisije. Sledeći primer predstavlja veliko odugovlačenje rešavanje predmeta.
Naime 2007. godine Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, podnelo je predlog Komisiji za spomenike, nazive ulica i trgova da se podigne spomen-obeležje nevinim žrtvama revolucionarnog terora iz 1944-45. stradalih od strane OZNE.
Ubrzo je stigao odgovor da se predlog u načelu prihvata i da će predstavnika Udruženja pozvati na sastanak Komisije. Posle dvogodišnjeg odugovlačenja stigao je poziv i obrazloženje predlagača.
Prvi se za reč javio predstavnik SPS (sada aktuelni presednik Skupštine grada Beograda) energično se suprotstavljajući predlogu.
Ostali su sa puno respekta delimično prihvatili izlaganje prvog govornika, predloživši da se konsultuju istoričari. Do 2012. godine na insistiranje kod sekretara Komisije da se u Dnevni red uvrsti razmatranje odluke o podizanju spomenika dobio se odgovor da je Komisija pretrpana predlozima o novim nazivima ulica.
Pošto se 2013. godine promenio sastav Komisije u kojoj SPS, glavni protivnik podizanja spomenika više nije imao jak uticaj kao ranije, nastavljena je konsultacija oko lokacije spomenika. Rečeno nam je da se isključuje Kalemegdan, a potom i krug tramvaja dvojke. Posle konsultacije u Institutu za savremenu istoriju predložili smo lokaciju Kraljeve česme u Lisičijem potoku, gde je ujedno i najveća masovna grobnica nastala posle 20. oktobra 1944. godine.
Zatim nam je rečeno da ukoliko Komisija prihvati predlog lokacije moramo da obezbedimo sredstva za realizaciju spomenika. S obzirom da Udruženje nema materijalna sredstva za takav poduhvat, shvatili smo da će najveća posleratna masovna grobnica u Srbiji ostati neobeležena, kao uostalom i preostalih 210 u Srbiji, koje je locirala Komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944.
Nažalost, sledeće 2014. godine Komisija za tajne grobnice je ukinuta, čime su ostali neobeleženi grobovi 60.000 građana Srbije koje je Komisija uspela da popiše radeći uz minimalnu pomoć države. Sam čin ukidanja Komisije bio je jasan znak da ne postoji politička volja da se se do kraja istraži revolucionarni teror pobednika u ratu.
Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
