Nevine žrtve su cena petooktobarske tekovine

Međutim, kao što je i proces preuzimanja svih poluga vlasti od strane Slobodana Miloševića trajao dugo, mučno i sa tragičnim posledicama po naše društvo, tako je i period nakon petog oktobra samo simbol novog doba. Tog dana zaustavljena je mašinerija koja je, pored bede i beznađa, ukinula i osnovno ljudsko pravo – pravo na život.

Nije dovoljno reći da smo pre petog oktobra stajali u redovima za hleb ili mleko, da se gorivo prodavalo na ulicama, da smo bili izolovani od sveta. Tog dana prekinuta je tiranija Slobodana Miloševića u čije je vreme država donosila odluku koga da likvidira. Ubijeni su Ivan Stambolić, Slavko Ćuruvija, desio se zločin na Ibarskoj magistrali, pokušan je atentat na Vuka Draškovića. Politička odluka tog režima bila je da se naši građani šalju na ratišta kako bi ubijali dojučerašnje komšije na drugoj strani nišana. Politika Slobodana Miloševića dovela je do stvaranja masovnih grobnica. Poraz petog oktobra nije što šesti „nije svanuo“. Naš poraz je ubistvo Zorana Đinđića, kada su nas surovo „podsetili“ ko su i kako se bore protiv političkih neistomišljenika. Ubili su tadašnjeg premijera i značajno nas usporili u modernizaciji i sveobuhvatnim reformama, ali nisu vratili sve nas u vreme pre petog oktobra. I to je nasleđe petog oktobra, nazad više nije moguće. Nevine žrtve su cena te tekovine. Suviše visoka da bismo se tako lako odrekli petog oktobra 16 godina kasnije. Liberalno-demokratska partija nikada to neće učiniti.

Potpuno je jasno zašto uspostavljen sistem vrednosti nakon petog oktobra pokušavaju da uruše pojedinci koji na taj način žele da prikriju sopstvenu ulogu u jednom od najsramnijih perioda naše zemlje. S druge strane, zašto se sami, sve više, odričemo tog dana? Zašto su građanske partije sve tiše u odbrani promene vlasti i sistema vrednosti nakon petog oktobra? Zašto smo svi mi, koji smo se borili protiv potpunog sunovrata u vreme Slobodana Miloševića, pristali da slušamo kako se tog dana dogodilo nasilje, a ne pobuna, kako smo dozvolili da nam istinu o petom oktobru kroje oni koji sopstvene biografije peru lažima o njemu? Zašto ne branimo najveći preokret u novijoj političkoj istoriji? Ko će to da radi umesto nas?

Suviše smo se lako i brzo odrekli te borbe. Na to nemamo pravo. Razočarani učinkom petog oktobra dopuštamo da se možda ponovo otvori prostor za neke stare ili nove vladare života i smrti sakrivene iza političke partije ili državne funkcije. Zar smo već zaboravili kako to izgleda i da jeste moguće? Dobro je da jesmo, s jedne strane. I to je uspeh petog oktobra i sistema vrednosti tada uspostavljenog. Ali sistem vrednosti je nešto za šta se ne bori jedan dan ispred skupštine, na šta se ne podseća samo na godišnjicu o kojoj govorimo. Taj se sistem vrednosti brani i kad se komentarišu presude za počinjene ratne zločine, kad se traži istina o političkoj pozadini ubistva Zorana Đinđića, kad se podrže i promene nabolje onih političara koji su skinuli bedževe sa Šešeljevim likom i tako priznali poraz zaostale i pogubne politike.

Naravno da nije idealno društvo danas, šesnaest godina nakon petog oktobra. Sloboda medija pod stalnim je znakom pitanja, rušenje u Hercegovačkoj ulici tokom izborne noći i dalje je nerazjašnjeno, dijalog političkih činilaca sveden je na rat na društvenim mrežama. Društvo je sve više podeljeno. Reč „rat“ sve se više pominje. Umesto da nosioci petog oktobra podstiču dijalog i usmeravaju društvo u željenom pravcu, politička borba se svodi na borbu za vlast bez jasnih vrednosti zbog kojih smo i uspeli tog petog oktobra.

Liberalno-demokratska partija će ostati dosledna u sprovođenju ideja koje su dovele do sloma vlasti Slobodana Miloševića i neće dozvoliti da bilo ko urušava petooktobarski sistem vrednosti, bilo da to čine pojedinci iz vlasti ili opozicije. Građane Srbije ćemo stalno podsećati i upozoravati da, ukoliko dopustimo, točak istorije može da se vrati nazad, u vreme kad je i osnovno ljudsko pravo, pravo na život, bilo sporno.

Autor je član Glavnog odbora Liberalno-demokratske partije