Nezavisno sudstvo i (ne)demokratska država

To se događa uglavnom nakon ukazivanja evropskih institucija da je zbog loših rezultata u ovoj oblasti proces pridruživanja EU skoro potpuno zaustavljen. Ovo je povezano sa dominantnom političkom voljom i uslovljeno stranom finansijskom i stručnom pomoći za uspostavljanje nezavisnosti pravosuđa.

Mišljenje VK u interpretaciji vlasti

Upravo se nalazimo u fazi kada je, prema saopštenju Ministarstva pravde (MP) od 15.10.2021. Venecijanska komisija (VK) usvojila pozitivno mišljenje o Nacrtu akta o promeni Ustava i Nacrtu ustavnog zakona za njegovo sprovođenje.

Vest počinje sa tim da su na zasedanju Parlamentarne skupštine VK učestvovali ministar pravde i predsednik Narodne skupštine, ali ne sadrži navedeno mišljenje. Ono još nije konačno sačinjeno ni objavljeno.

Slično saopštenje je objavila i predsednica Vlade 28.9., nakon on line konsultacija: „Predsednik komisije Đani Bukviki je rekao premijerki da će mišljenje izvestioca na narednoj sednici biti vrlo povoljno za Srbiju i da je uveren da će kao takvo i biti usvojeno.“

Ovakve izjave se daju kada nastojite da utičete na odluku koju tek treba doneti, tim pre što prema mišljenju struke postoji više spornih pitanja.

Izvršna vlast na isti način ne izveštava npr. o tome da su u radu VK, još dva zahteva koji se odnose na Srbiju. Parlamentarna skupština Saveta Evrope je februara 2021. zatražila oceni stanje demokratije u Srbiji, a na zahtev naše Vlade zatraženo je hitno mišljenje o Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi. VK je 24.9.2021. objavila negativno mišljenje o ovom zakonskom projektu.

MP ističe da je „tekst ustavnih amandmana nastao kao rezultat najšireg mogućeg konsenzusa relevantnih učesnika u postupku, uz uvažavanje velikog broja sugestija struke, domaće nauke i standarda VK i postignuta odgovarajuća ravnoteža između politike i struke, što ne bi bilo moguće bez prethodno sprovedenog inkluzivnog i transparantnog procesa..“ Da li je zaista tako?

Da li je proces bio demokratski i inkluzivan?

Pojedine odredbe Ustava od 2006. o pravosuđu i prateći Ustavni zakon bili su izloženi kritici stručne i šire javnosti već od njegovog donošenja.

Usledio je zaključak VK iz 2007. u kome je povodom Ustava izražena „osnovna zabrinutost, s obzirom da su čl. 102 st.2 poslanici podređeni partijskom rukovodstvu i, s druge strane, na preteranu ulogu parlamenta prilikom imenovanja u pravosuđu“.

Zašto se u pogledu političkih vlasti ne menja baš ništa, a povodom promena u delu o pravosuđu menjaju sve odredbe Ustava, a ne samo one na koje su ovim povodom ukazala nadležna skupštinski i stručni organi i tela još 2013-14. godine?

Aktuelna izvršno-politička vlast, a nije bilo bolje ni sa prethodnom vlašću u pogledu odlaganja i sprovođenju usaglašenih promena u oblasti pravosuđa, pokazuje da drži monopol nad svim aspektima ovih procesa, bez obzira što se radi o reformi grane vlasti koja je po Ustavu samostalna i nezavisna.

I tu je jedan od osnovnih problema.

Ukoliko su, nezavisno od zahteva i podrške iz EU, namere izvršno-zakonodavne vlasti da depolitizuje pravosuđe – nedvosmislene, ima li razloga da u ovom poslu izostane zajednički rad i usaglašavanje sa strukom u najširem i najdemokratskijem smislu reči, kakav je postojao u zemljama iz okruženja pre članstva u EU?

Ne treba nikad zaboraviti ostvareni doprinos i jedinstvo struke 2018. u odbrani postignutog, ali i bogatstvo predloga i argumentacije za promenu Ustava iznete povodom Radnog teksta amandmana na Ustav Ministarstva pravde (MP) od 20.1.2018. i više verzija njegovih nacrta.

Ministarstvo se pozivalo da je Mišljenje podržalo njihov kasniji rad, iako je u njemu, kao i u mišljenju drugih savetodavnih tela Saveta Evrope, domaće struke i Visokog saveta sudstva (VSS), sve vreme bilo više kritika nego pohvala.

Vlada je, bez prethodne konsultacije sa najvišim organima pravosuđa, podnela Predlog za promene Ustava o pravosuđu 2018. i ponovila ga krajem 2020. godine.

Pojačani pritisci na pravosuđe

Sasvim je jasno da vlast ne odustaje od pokušaja da novim mehanizmima uticaja politike na pravosuđe (podeljena struktura sastava najviših organa pravosuđa u koju Narodna skupština ili njena komisija bira skoro polovinu članova, većina od preko 2/3 glasova za donošenje odluka u ovim organima i način izbora istaknutih pravnika), ali i pogrešnom interpretacijom načela podele vlasti, izostavljanjem sudskog budžeta, sudskog poslovnika i zaposlenih u sudu iz nadležnosti VSS i drugim sadržinskim i nomotehničkim propustima, u značajnoj meri revidira to zbog čega su ove promene Ustava i pokrenute.

Još uvek je postupak donošenja promena Ustava u fazi rada Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine, koji je privremeno oformio, pa raspustio radnu grupu za izradu akta o promeni Ustava i u toku septembra brzometno završio drugi ciklus javnih slušanja i rasprava na Odboru, što je trebalo da zamene obećanu javnu raspravu i ponovo nedostaju informacije.

Sve je više događaja u pravosuđu i oko pravosuđa, koji potvrđuju tezu da je i ova oblasti koja po svojoj prirodi i prema Ustavu treba da je stručna i apolitična, samostalna i nezavisna, te osnov vladavine prava, izložena pritiscima politike, vladajuće stranke i tabloidnih medija.

U toku leta potpuno iznenađenje za sudstvo bila je vest da su članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo za 5.7.2021. zakazali sednicu na kojoj su trebali da donesu autentična tumačenja nekoliko najvažnijih zakona poput Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o zaštiti potrošača.

Time bi, prema saopštenju Društva sudija Srbije, suspendovali podelu vlasti i preuzeli ulogu suda.

Planirana sednica je otkazana nakon zakazivanja jednodnevnog štrajka Advokatske komore Srbije i intervencijom predsednika Republike – lično, koju vest je putem tvita saopštio popularni poslanik i advokat sa brojnim funkcijama u najvišim organima i telima pravosuđa.

Na kraju, isti taj advokat koji je i aktivni novinar, iako je izvesno poslanik, predsednik Odbora za pravosuđe, član VSS i DVT, brani okrivljenog u aktuelnom predmetu „Jovanica“.

Nakon što je Apelacioni sud njegovom branjeniku pritvor zamenio merom kućnog pritvora, pomenuti kolega organizuje i vodi intervju sa okrivljenim. Na sve to predsednik Republike na konferenciji za štampu 2.10. reaguje rečima: „Taj čovek je proveo dve godine u pritvoru, ne postoji takav primer i da se još vodi hajka zašto nije i dalje u pritvoru, vrlo čudno, jer on nije ubio nikoga… nije imao 10 tona kokaina ili nešto slično, već, koliko sam razumeo, tonu marihuane koju su pola okruženja, Nemci i ostali, legalizovali..“

Na ovaj način predsednik Republike krši odredbe pravosudnih zakona, a pomenuti poslanik čl. 7 st. 2 Etičkog kodeksa članova VSS-a: „Član Saveta ne može obavljati druge poslove koji bi, zbog svoje prirode ili svrhe, mogli dovesti u pitanje njegovu nezavisnost i nepristrasnost.“i čl.41. Zakona o sprečavanju korupcije.

Da li treba i kako reagovati na navedene pojave?

Kada ne postoji dovoljno iskustvo i svest o sudstvu kao realno trećoj grani vlasti – iako su nam Ustav i zakonska rešenja u proseku savremena – sve prenaglašeno zavisi od politike, volje vladajuće stranke i njenog personalnog vrha.

Zatim, i od spremnosti aktuelnog vrha pravosuđa da istraje i insistira na ostvarenju Ustava i zakona, ali i reformi pravosuđa ili da se uz različite izgovore povlači ili čak trguje interesima, uključujući i lične koristi.

Sa nestrpljenjem očekujemo objavljivanje zvaničnog mišljenja VK i reakciju nadležnih.

U našim uslovima, nema uspeha i pozitivnih promena u pravosuđu bez nedvosmislene i snažne podrške EU i konsultativnih tela Saveta Evrope rešenjima za koja se zalaže domaća struka i profesija.

Takođe, bi bilo dobro da mišljenje VK ovaj put bude bez prevelikog broja alternativa.

To bi onemogućilo zastupnike ustavnog načela jedinstva vlasti da u daljem toku postupka na Odboru i u Narodnoj skupštini, insistiraju da se prihvate ona rešenja koja su ispod nivoa postojećih, minimalistička, a u najtežem slučaja, čak i rešenja koja su odbačena iz amandmanima na Ustav Ministarstva pravde.

Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu i doskorašnji član VSS-a

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.