Ne znamo šta nas je snašlo

Zanemarljiv procenat ovog društva, malobrojni mediji, pojedini novinari, nekoliko predstavnika nevladinih organizacija – dežurni kritičari „umrljani penom od piva“, dokoni tviteraši i srodni, ovu najavu su, opravdano, ismejali kao još jedan spin. Druge artikulisane i snažne rekacije nije i neće biti. Ljubiteljima istine i činjenica u Srbiji odavno je jasno da je taj zahtev uzaludan. Jednostavno, ne postoji širi društveni osnov za takvu stvar. Ne samo botovi, već i manje angažovani ljudi, jednostavno će nekritički usvojiti informacije iz medija. Za većinu ima malo dileme oko toga – svi su isti, sjaši Kurta da uzjaše Murta, svi jure fotelju, kradu, korumpirani su, beskrupulozni, itd. Čak i one koji nisu tog stava, umara skandalizovanje na otkrića malobrojnih istraživačkih redakcija u Srbiji. Kome se, na kraju, obraćaju? Postoji jedan dobar savet u prodaji, glasi „propoved vernicima“. Misionarski posao u grupi verujućih je uzaludan. Besmisleno je praviti prodajnu strategiju za one koji su već vaši kupci. I ovaj tekst je, u tom smislu, propoved vernicima. Ovakve tekstove ne samo da neće čitati publika o kojoj je reč, već i da kojim slučajem pročita – neće moći da razume, ma koliko jezik bio jednostavan i suština pojednostavljena.

Srpsko društvo nije samo među najsiromašnijima u Evropi, već i najnepismenije. Najmanje se radi o gramatici i pravopisu, nepismenih (ne znaju slova) je oko milion ljudi. Funkcionalno nepismenih (umeju da čitaju, ali ne razumeju pročitano) je gotovo polovina stanovništva i po tome smo prvi u Evropi. Iz funkcionalne nepismenosti nužno slede informacijska i tehnološka nepismenost. U praksi ovo znači da možemo i svi da imamo kompjutere i pristup internetu (procenjuje se da se radi o polovini stanovništva), ali da nećemo umeti da ih koristimo. Ne umemo da komuniciramo u virtuelnom prostoru, digitalno smo nepismeni u smislu da naša pismenost doseže samo do registracije naloga na društvenim mrežama i postavljanju fotografija. Stanje u virtuelnom prostoru zato dobro reflektuje stanje u društvu. Nerazumevanje podešavanja naloga masovno rezultira neželjenim deljenjem ličnih podataka na društvenim mrežama, dakle nebezbednom ponašanju u već duboko nebezbednom digitalnom prostoru. Panika koja dolazi zbog zloupotrebe ličnih podataka korisnika Facebooka u razvijenijim državama uklapa se u postojeću frapantnu nepismenost kao nedostajući deo koji će ovu tužnu sliku zamračiti do kraja. Konačno se ima dokaz za sve davnašnje sumnje i nepoverenje. Romantizovanje jednostavnosti, života u prirodi, bez medija, bez tehnologije, bez svog tog „zla“ novog doba i zlih Amerikanaca (i ostalih) u rangu je bežanije u pećinu posle udara groma. Da naša nevolja bude još gora – tehnološki razvoj je toliko munjevit, da propuštene lekcije s početka razvoja interneta, postaju trajno falično znanje. Kad korisnik Facebooka na svom nalogu postavlja pitanja čije verzije odgovora može da nađe na Google-u za par sekundi, jasno je da je i „guglanje“ bauk i atrofirana sposobnost većine korisnika.

Deklarativno proevropske, srpske vlasti sarađuju sa EU na informatičkoj i medijskoj pismenosti, bez prethodne kvalitetne strategije rešavanja funkcionalne nepismenosti. Da li je smisleno očekivanje da će funkcionalno nepismen moći da bude informatičko-medijski opismenjen?

Koliko god artikulisana i smislena bila, kritika ove vlasti, obrazovnog sistema, tabloidizacije medija, grubog kršenja ljudskih i građanskih sloboda, potpune društvene destrukcije ako hoćete, mora da krene od adekvatnog rešenja nepismenosti u Srbiji. To rešenje ne može da bude birokratizovana strategija koju će sprovoditi okupirane institucije, jer neće imati nikakvog efekta. To rešenje, takođe, nije ni ko zna koja po redu reforma obrazovnog sistema. Mnogi u Srbiji su protiv Vučića jer im je dosadio svojim čestim nastupima ili su ih lokalni SNS odbori izneverili, ili ga smatraju veleizdajnikom. Malobrojnima je, srećom, jasno da je Vučić samo posledica društvenog stanja. Ti malobrojni sada moraju da razmisle o tome kako da prestanu da propovedaju vernicima i da se okrenu ostalima. Srbija nije nepismena zato što je siromašna, već je siromašna zato što je nepismena. Kako izaći iz tog kruga?

Autorka je menadžerka za komunikacije Centra za antiautoritarne studije – CAAS