Dirigent Vladimir Kulenović proglašen je za građanina Čikaga 2015. godine u oblasti klasične muzike. Priznanje američkog lista Čikago tribjun za direktora Simfonijskog orkestra Lejk forest i dirigenta saradnika Simfonijskog orkestra države Juta, koga muzički kritičari vide kao jednog od pet najboljih dirigenata sveta, jedno je u nizu.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Ovaj 36-godišnjak bio je tri puta dobitnik stipendije američke fondacije Solti, što je jedno od najprestižnijih priznanja koje se dodeljuje dirigentima u SAD-u. Iako je Beograd davno napustio, temeljno se spremajući u Americi za frak i palicu, u svoj rodni grad često se vraća, pre svega kao rezidencijalni dirigent Beogradske filharmonije.
– Prvi dom mi je Beograd, i, naravno, jedini pravi. Drugi dom mi je, nažalost, avion – kaže Kulenović, koji je palicom mahao još u dupku, dok su mu roditelji puštali Vivaldijevu muziku.
A kako i ne bi kada dolazi iz poznate porodice umetnika. Unuk Skendera Kulenovića, sin kompozitora Vuka Kulenovića i profesorke klavira Snežane Hadžinikolić, sa šest godina počeo je da svira klavir. NJegov otac je 1992. godine organizovao protest muzičara i umetnika protiv režima Slobodana Miloševića, zbog čega je dobijao ozbiljne pretnje. Ubrzo je sa porodicom napustio Jugoslaviju i preselio se u Ameriku, ali je, da bi nastavio svoje muzičko obrazovanje, zbog teške finansijske situacije, Vladimir morao da se vrati u Beograd, gde je završio nižu i srednju muzičku školu i upisao Akademiju. Školovanje je nastavio na Bostonskom konzervatorijumu, gde je kao prvi student generacije diplomirao klavir i dirigovanje. NJegove studije obeležila su najslavnija imena u svetu muzike – magistrirao je u klasi čuvenog Gustava Majera i Marin Alsop, a usavršavao se na majstorskim kursevima Kurta Masura u NJujorku, Verbieru i Bonu.
Dobitnik je stipendije Bruno Valter i kao jedan od trojice postdiplomaca primljen je na DŽulijard, gde je pod mentorstvom šefa-dirigenta NJujorške filharmonije Alana Gilberta postavio temelje za karijeru koju munjevitom brzinom gradi. Sarađuje sa čuvenim solistima (Leon Flajser, Augustin Hadelih, Misa Majski, Filip Kvint, Akiko Suvanai) i nastupa sa simfonijskim orkestrima na tri kontinenta: Americi, Evropi i Aziji. U narednom periodu dirigovaće predstavama Lirik opere u Čikagu, Engleske nacionalne opere i biti gost dirigent Beogradske filharmonije. Liga američkih orkestara svrstala ga je među šest vodećih mladih dirigenata.
– U najboljem slučaju, dirigent i orkestar su jedna celina. Posao dirigenta je da bude posrednik između kompozitora i orkestra, da inspiriše. Mnogo zavisi od njegove kompetencije, samopouzdanja i stava. On treba da bude lider, najbolje nežni lider – kaže Kulenović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.