Ni novi ljudi, ni nove ideje

Ali kada se pogledaju način vođenja unutar stranačke kampanje, sam tok glasanja, postignuti rezultati i slaba izlaznost preostalog članstva DS na ove izbore, može se opravdano postaviti pitanje: koliko su oni bili zaista demokratski i neposredni?

Već sama činjenica da se u istoriji ove stranke nikada nije desilo da neki od kandidata za predsednika (a na ovim izborima bilo ih je četiri) dobije tako visok procenat glasova a da pri tome nije bilo disperzije glasova, jasno ukazuje da su ovo bili lobistički i mešetarski vođeni i dirigovani tzv. neposredni izbori.

Kako je moguće da svi kandidati sa liste Dragana Šutanovca za potpredsedničke funkcije budu izabrani a da je na listi bilo devet kandidata. Ni tu nije došlo do rasipanja glasova već je glasanje obavljeno po istom obrascu kao za predsednika stranke.

Može se reći da u redovima DS vlada zavidna disciplina i jednoobraznost. Kako je moguće da niko ne spominje nekoliko hiljada članova stranke kojima je uskraćeno pravo da glasaju na ovim izborima.
Očigledno da je na delu bila stara i oprobana praksa lobističkog i dirigovanog glasanja koja se kao i do sada uvek obavljala prikupljanjem podrške opštinskih odbora i njihovih funkcionera. Na delu je i ovog puta bilo delovanje dobro uigrane stranačke infrastrukture i nomenklature koja je od tzv. neposrednih izbora napravila samo otužnu farsu. Pod okriljem nove forme neposrednih izbora samo se nastavila stara praksa stranačkih izbora u kojima odlučujuću ulogu i dalje ima stranačka oligarhija.
Odlučujuću ulogu je i ovog puta odigrala standardna lobistička grupacija Gradskog odbora DS u Beogradu koja je i do sada imala presudnu ulogu u njenom konsolidovanju postavljajući i smenjujući predsednike ove organizacije. Ne treba zanemariti i “ organizacione“ sposobnosti novo – starog predsednika Izvršnog odbora DS Radoslava Milojčića Keneta.

Na ovim „neposrednim“ izborima ponovio se sindrom Bele Palanke što postaje obrazac za dokazivanje političke dominacije i stranačkog jedinstva. Ovakva „ubedljiva“ pobeda Dragana Šutanovca bez obzira što je on imao i dominantnu medijsku podršku neće doneti konsolidaciji DS jer on je predstavnik istrošenih i anahronih stranačkih struktura. Tokom unutarstranačke kampanje je preovladavala težnja da se izborom novih ljudi i radikalnijim menjanjem dosadašnjeg načina rada zaustavi već dugi period urušavanja DS. Ali ovi izbori nisu doneli nove ljude, a ni nove ideje koje bi omogućile radikalniju reformu stranke. Što je još važnije, propuštena je jedinstvena prilika da se povrati izgubljeni moralni integritet ali i jasno političko i ideološko određenje koje je odavno izgubljeno. Interesantno je da je većina stranačkih funkcionera, iako dobro znaju da su ovi izbori bili vešto režirana predstava, pohitala da se preporuče novom rukovodstvu. I dešava se iznova proces koji je i razorio DS, odsustvo kritičkog mišljenja, hrabrosti da se ukaže na nedostatke ovog izbornog procesa ali i nedostatak elementarne načelnosti i čestitosti da se ukaže na pojave mešetarenja koje i dalje razaraju ovu stranku. Verovatno ćemo tek nakon izvesnog vremena kada stranka doživi još neki izborni poraz biti u prilici da čujemo izraze naknadne pameti, kritičke ocene i izlive „hrabrosti“ jer će tada krenuti novi krug stranačke konsolidacije. A upravo je takvo zatvaranje očiju i nedostatak kritičkog pristupa pred kršenjem osnovnih demokratskih principa i dovelo ovu stranku na ivicu cenzusa i političke propasti. Zato prihvatanje hipokrizije i stvaranja političkih privida neće dovesti do otvaranja mogućnosti sabiranja i okupljana članstva DS. Nakon perioda dominacije šaperizma sada ovi tzv. neposredni izbori jasno nagoveštavaju da sada preovlađuje njegova ogoljena verzija pragmatizma oličena u delovanju kenizma. Ovi tzv. neposredni izbori u DS samo potvrđuju mišljenje da postoje pobede koje više liče na poraze.