Ni po Ustavu ni po Jevanđelju

Moderne države, po pravilu, odvojene su od crkve, i državnici, pre svega, svoju dužnost obavljaju u skladu sa Ustavom. U suprotnom se smenjuju, za šta je nadležan Ustavni sud. Međutim, predsednik Srbije verovatno je hteo da pojača značaj svoje zakletve, delom i iz marketinških razloga. Ako bi već hteo da ta dužnost bude u skladu sa hrišćanskim načelima, zapisanim u jevanđeljima, onda za razliku od Starog zaveta Novi zavet prevashodno ističe ljubav, ljubav prema Bogu i čoveku. Pa tako u svim velikim monoteističkim religijama nigde se ne proklamuje mržnja, gnev, laž, krađa… U sedam smrtnih grehova ubraja se i gordost. Mada se u pravoslavlju ne ističe težina božije kazne, kao što se to, na primer, slikovito opisuje u Danteovom „Paklu“, ili najupečatljivije u Mikelanđelovom „Strašnom sudu“ u Sikstinskoj kapeli, potrebno je opomenuti se hrišćanskih postulata. Naravno, ni kod pojedinih rimskih papa, pogotovo kod Aleksandra Bordžije ništa nije bilo sveto, nije potrebno činiti ove nabrojane grehe. Uostalom, tu je i Kantov opšti princip „da se ne čini drugome ono što ne želiš sebi“.

Pa već kad je predsednik Vučić toliko insistirao da položi zakletvu i na Jevanđelju, valjda bi trebalo toga i da se pridržava. No, brojni su primeri a i svedoci oglušavanja o jevanđeljska načela. Najpre, o lažima, od toga da neće biti smanjenja penzija, da se neće kandidovati za predsednika, da će plate biti 500 evra, „da je prosto sramota koliko nam dobro ide“… Takođe, po Jevanđelju, ne treba iskazivati gnev i mržnju. U brojnim javnim nastupima predsednik Vučić je demonstrirao eklatantnu, najblaže rečeno, netrpeljivost prema svima onima koji imaju drugačije mišljenje. Daleko je to od sabornost, toliko potrebne Srbiji u ovom vremenu, pa i otpočinjanju dijaloga, ako se već neko obilato blati po radikalskom običaju. Prvi demokratski izabran premijer Srbije Zoran Đinđić govorio je da ako neko govori o moralu, treba da ide u crkvu. Pragmatično to možda tako jeste, ali ne pristoji da se moral izuzme od politike. Od začetaka politike i demokratije u staroj Grčkoj pa do danas očekuje se da ljudi koji se bave politikom budu moralni. Istina, u praksi dolazi do određenih iskrivljenja, ali suština je da svaka delatnost, a naravno i ova vrlo važna – politika, bude u skladu sa moralnim načelima. S druge Strane predsednik Vučić ne drži se ni Ustava, jer tamo je jasno razgraničeno da spoljnu i unutrašnju politiku vodi Vlada Srbije. Predsednik predstavlja državu, potpisuje zakone, i slične mahom protokolarne poslove. Dakle, ni po Ustavu ni po Jevanađelju predsednik Vučić nije ispunio zakletvu, a to deluje kao kad se deca zaklinju a drže prepletene prste.

I kad je već bilo reč o Jevanđelju zašto veliki prijatelji Rusije, a tvrde da imaju puno poverenje predsednika Putina, ni prethodni predsednik Tomislav Nikolić, ni raniji premijer a sadašnji ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kao i aktuelni predsednik Vučić, nisu zatražili da se vrati jedan isečeni list iz najveće srpske svetinje i spomenika neprocenjive vrednosti, Miroslavljevog jevanđelja, ne bude vraćen iz Rusije u Srbiju, gde i pripada.

Autor je novinar iz Šapca