U članku kolege Cvetkovića SANU se pominje dva puta: „I ovoga puta su važnu ulogu protivnika rudarenja odigrale osobe iz filmske i pozorišne umetnosti, a stručna i moralna podrška im je (opet) došla iz SANU i sa univerziteta, mahom od akademika i profesora koji se bave proučavanjem i zaštitom prirode. Inženjeri rudarstva i geologije bili su (opet) ili pozivani da govore pro forma ili potpuno ignorisani i to ne zato što im je odricana stručnost, već zbog toga što im je unapred spočitavana pristrasnost (čitaj: korupcija).“
Predstavljeno je kao da SANU zajedno sa univerzitetom daju podršku protivnicima rudarenja per se, kao da su i sami su protivnici eksploatacije ruda u Srbiji. Ili je ovde došlo do neke greške, ili se namerno imputiraju netačnosti o delovanju članova SANU i Univerziteta: to naravno nije tačno jer podrazumevani zadatak svakog istraživača i stručnjaka je da kritički analizira materijal u čije proučavanje se upušta, i o rezultatima analize da sastavi svoj izveštaj i prosledi ga drugima na uvid i kritiku. Upravo „uvid i kritika“ su osnova stručnog delovanja istraživača što, naravno, podrazumeva razgovor i razmenu mišljenja i sa neistomišljenicima.
Prema tome, SANU je kroz skup koji je organizovan 2021. godine omogućila uvid u projekat Jadar, kritiku i javnu razmenu mišljenja, onih koji su hteli da u njoj učestvuju. Objavljen je zbornik saopštenih priloga sa skupa „Projekat Jadar – šta je poznato“ (2021), a u okviru Tribine biblioteke SANU 2022. godine prezentovan je pregled Zbornika radova.
Na ovaj način je Organizacioni odbor skupa (u SANU), uz učešće Ministarstva za rudarstvo i energetiku Vlade Srbije i stručnjaka angažovanih od strane kompanije Rio Sava korporejšn, omogućio je da eksperti iz različitih oblasti doprinesu detaljnijem sagledavanju samog projekta, kao i tada najnovijim zakonskim regulativima iz oblasti eksploatacije rudnog bogatstva.
Izjednačavati pristrasnost i korupciju potpuno je neumesno od koga god da dolazi, te me čudi što se ta sintagma pojavila u ovom tekstu.
Cvetković piše: „Zato mirne potpuno savesti zaključujem: ne postoji ni jedan drugi razlog zbog kojeg bi Srbija trebalo da dozvoli otvaranje rudnika u Jadru osim pozitivne procene da bi od eksploatacije litijuma građani i država imali dovoljno koristi, znatno više od štete koja je svakako neminovna.“
Potpuno se slažemo, uz dodatak da bi bilo neophodno da pozitivna procena bude zasnovana (od strane nezavisnih stručnjaka) na kritičkoj evaluaciji predloga projekta, tehnološkog postupka, načina eksploatacije i remedijacije zemljišta i voda, uticaju mogućeg rudnika na biljni i životinjski svet, na zdravlje ljudi koji žive u bližoj i daljoj okolini, kao i saglasnosti građana koji žive u datoj oblasti. Sve to u saglasnosti sa implementiranim zakonskim međunarodnim aktima i prihvaćenim EU direktivama.
Naravno, sve gore navedeno potrebno je primeniti i na eksploataciju bakra u Boru i okolini, kao i na analizu mogućeg otvaranja rudnika zlata u Homolju.
Odluku baziranu na jednoj takvoj proceni ne može da donese niko osim samih građana koje prethodno treba da informišu pravi stručnjaci i odgovorni političari.
Upravo je zbog toga organizovan skup o Jadru u SANU.
Cvetković piše: „Do sada su nam odnos društvene koristi i štete procenjivali i servirali glumci – ne samo glumci iz pozorišta i sa filma, već i oni iz Narodne skupštine, iz SANU, sa univerziteta, i svi zajedno s protestnih govornica. Naš narod nije uvek u stanju da razlikuje farsu od stvarnosti, zato molim sve naše glumce s. l. da o tome povedu računa.“
Sintagma „glumci iz SANU i sa univerziteta“ je nova kvalifikacija koja spaja ovu umetničku profesiju i naučnike. Porediti istraživače u nauci sa onima koji tako duboko uranjaju i istražuju likove kao npr. Ejdus ili Paćino, svaki u svom Mletačkom trgovcu, moglo bi svima da godi. Ali, nisu svi tako dobri šajloci, a ni svi stručnjaci nisu pravi.
Da napomenem, od kada je Zbornik objavljen (2021), i održana prezentacija Zbornika (marta 2022), ni jedan pravi stručnjak nije poslao ni jedan jedini komentar u vezi sadržaja bilo koje od ove dve publikacije. Obe su publikacije dostupne javnosti u potpunosti, a po izdavanju poslate su i relevantnim institucijama i firmama.
Na kraju, ostrašćenost ne vodi sporazumevanju, trebalo bi je izbegavati.
Ovim tekstom, sa svoje strane, zaključujem debatu ove vrste.
Autor je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.