Nije dobro Vojvođanima bagrenje lomiti

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Kako to srbija rusi bagreme pa zar vi ne zivite u jednoj zemlji u kojoj imate privegovan polozaj i imate nesto sto drugi nemaju. Radi se naime o tih 7%. Kako to srbija forsira stocarsku poljoprivredu na racun ravnicarske. KO vam propisuje sta cete proizvoditi i prodavati pa ako izgubite i ne ostvarite profit onfa vam je drzava kriva. Vi zivite u nekakvoj kvazi socijalistickoj zemlji u kojoj ekonomija zavisi od drzave. Sramote je slusajuci ovakve ljude koji nemaju minimalno ekonomsko obrazovanje a zele da se bave politikom nemam reci.

2. Koja to Srbija, i koji to Srbi Vojvodinu doživljavaju kao „okupiranu-osvojenu teritoriju“?! U Vojvodini, koliko ja znam, živi najmanje 75% Srba?! Da li se prema Voivodini kao plenu ponašaju ti Srbi, ili mislite na one druge Srbe, na one „multimiljardere“ iz Vladičinog Hana i Crne Trave, koji „pljačkajući“ Vas i Vojvodinu žive „kao bubreg u loju“?! I šta je, na kraju krajeva, rešenje na ovaj Vaš javni plač?! Da obnovimo Austro-Ugarsku monarhiju gde „bagrenje“ nije lomljeno i „gde se dobro jelo baš“, ili je nešto drugo u pitanju?! Neverovatno je koliko ova država ima ovih „avlijskih“ patriota, koji bi da svako dvorište bude država za sebe i, što je još važnije da oni budu predsednici tih država. Verovatno smatraju da jedino tako mogu da sačuvaju „bagrenje“. Otužno i jadno, zaista.

   1. Ovako: pre nego sto se pocne sa kuknjavom „oteli nam Kosovo“ da jednom za svagda zakljucimo da smo mi Srbi to uradili sa delom Ugarske /Madjarske -sa Vojvodinom, koja je od Carnojevica konstantno naseljavana – kao Albanci iz Albanije na Kosovu – Srbima. Orban je i zato protiv migranata, jer je naucio iz sopstvene istorije kako su prosli kada je neko treci – u madjarskom slucaju Bec – odlucivao i davao „zeleno svetlo“ Srbima iz istorijske (centralne) Srbije da se nasele u juznu Ugarsku. Ovih dana je dan zalosti u Madjarskoj, nakon komadanja madjarske 1918, vise miliona Madjara je ostalo van Madjarske (u Transilvaniji/Erdelju njih oko 2 miliona, u Vojvodini i Slovackoj pola miliona, itd. Trijanonski mirovni sporazum se u Madjarskoj naziva „tzv“ a mirovni je premimenovan u „mirovni diktat Velikih sila“. Vredi malo zaceprkati i po statistikama o etnickoj strukturi Vojvodine 1900 i recimo 2011…

      1. Ako već „čeprkate“ po statistikama i etničkoj strukturi Vojvodine, zašto ne „pročeprkate“ i po etničkim strukturama nekih drugih krajeva Evrope?! Nekako Vas više brine sudbina transilvanskih Madjara ili banatskih Švaba nego sudbina Srba, koji su bili i jesu predmet najvećeg genocida i etničkog čišćenja ovih prostora u poslednjih 100 godina?! Ne mislite valjda da su Srbi masovno naseljavali Ugarsku zato što su ih Madjari voleli već da bi bili brana turskoj najezdi. Oni su bili „živo meso“ bačeno osmanlijskoj „ali“ koja je trebala da se njime pozabavi dok „civilizovani“ Nemci i Ugri izvuku svoje zadnjice. U Budimpešti na njihovom čuvenom „Hosek tere“-u, kroz simbolično postavljene spomenike imate čitavu istoriju Madjara. Od dolaska na prostore današnje Madjarske do danas. I oni su nekoga „komadali“ proteraivali i asimilovali. Koja prava danas imaju Srbi u Madjarskoj? Ko o tome govori? Šta je sa Srbima iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, sa Kosova i Metohije?!

      2. Lepo je ceprkati po podacima i istorijskim arhivima. Evo recimo tako možete da saznate za jedan kuriozitet- da su Srbi bili većina i u Budimu mnogo pre Arsenija Čarnojevića i seobe.
         Srbi su na Teritoriju Vojvodine naseljeni i bili relativna većina pre Mohačke bitke a apsolutna posle turskog zauzimanja Ugarske i planskog naseljavanja.
         Nije Austrija dala privilegije Srbima u Ugarskoj već je samo potvrdila poštovanje stečenih privilegija koje im je dao sultan.
         Nije niko odlučivao u ime Madjara jer su Madjara u periodu Osmanske vlasti doživeli stravičan demografski pad.
         Broj Madjara je bio manji 1690. nego 1527. drugim rečima od nekada mocnog naroda ostali su tek ostaci a broj Madjara je donekle narastao tek kasnije brutalnom madjarizacijom naročito Slovaka.

         I još jedan kuriozitet -gajenje paprike su Madjarizacijom videli od Srba koje su zatekli u Budimu.
         Ime je poslovenjeni naziv za biber.
         Eto kad se ceprkati svašta se nadje.

3. Bravo poštovana gospođo Kostić. Potpisujem svaku napisanu reč.

   1. Bravo, gospodjo Kostic !

4. Sve je to OK, ali zasto niste postavljali slicna pitanja prethodnoj vlasti? Jel tad bilo bolje? Nesto se ne secam.

5. U tekstu je, ne znam zašto, preskočen čitav period postojanja jedne države pod imenom SFR Jugoslavija. Da nije spomenut Žarko Zrenjanin, zbog, sada, već trivijalnih razloga manjine jednog banatskog grada, te u jednoj rečenici spomenuta 1988.., zapitao bih se, gde sam se ja to rodio i živeo ?
   Milion puta sam popunjavao razne formulare, i ne samo u njima, pisao, Opština Pančevo, SAP Vojvodina, SR Srbija, SFR Jugoslavija, mada bih najradije dodao ili zadržao samo geografsku odrednicu Banat, koja svoje korene ima unazad najmanje pola milenijuma, verovatno, još toliko. Izmenjale su se razne uprave – carske, kraljevske, fašistička, komunistička, građanska, te partije raznih imena, no vreme prolazi, a Banat ostaje.
   Ako ćemo iskreno, Vojvodina (Banat, Bačka i Srem) je bogata i razvijena ušla u sastav srpske Kraljevine, a bogatstvo prenela u sastav SFRJ, u kojoj ga i višestruko uvećala. Štaviše, nikad u istoriji nije bila razvijenija. Delila je političku sudbinu koja je, kao takva, uvek neizvesna.
   Odlučila je da podeli političku sudbinu i nakon te, 1988., mada nju, ruku na srce niko nije pitao, šta želi. Opet, ruku na srce, ona ni sama nije znala, niti danas zna, šta želi.
   Najviše je osromašila jer je najviše imala, a kada vlada boleština, najvažnije je sačuvati glavu.
   Kad bude znala ko je, šta je i šta želi, odlučiće već, kud, s kim i zašto. Za sada, ne bih ja tu ništa dirao.

6. Velika Narodna Skupstina je donela oduku na osnovu dela ( i to manjeg!) stanovnistva tadasnje Vojvodine, na njima je bilo onemoguceno prisustvo Madjara koji su cinili oreteznu vecinu, kao i Nemaca (Podunavskih Svaba). Oni su se tada odnosili prema Velikoj Narodnoh Skupstini kako se danas Srbi odnose prema Kosovskom samoproglasenju – kao o nelegalnom aktu

   1. To su „činjenice“ iz perspektive jednog Madjara, koji sanja povratak „K&K“ Monarhije ali, od toga nema ništa. Ona je preminula zauvek, kao i Osmanlijsko carstvo. Madjarska je inače poznata po neverovatnom šovinizmu koji pokazuje prema svim drugim nacijama, koje nemaju nikakva prava u Madjarskoj i prisiljeni su da se kriju iza fasade pomadjarenih imena, kako ne bi imali neprijatnosti u svakodnevnom životu. Svaki Srbin u Madjarskoj, „radi lakše komunikacije“ ima i madjarsko ime. Sećam se oca ili strica bivšeg visokog političara iz Novog Sada, koji je bio svešteno lice SPC u Madjarskoj a posle smrti je želeo da bude sahranjen u Srbiji. Izdata mu je madjarska umrlica u kojoj je stajalo madjarsko ime tako da su se stvorile neverovatne formalne peripetije, koje su zaobidjene samo zahvaljujući tome što se radilo o ocu te visoke političke ličnosti. Pričati o „bagrenju“ i sičnim nebuloznim stvarima koje kreira šačica alavih nezadovoljnika i neprijatelja ove države, predstavlja neverovatno infantilnu glupost. Neki bi sebi okačili i rogu samo da bude „kukuruza“.

7. Moram da kažem da Vojvodina nije osvojena nikakvim ratom i da od njenog pripajanja Srbiji ne bi bilo ništa da 4. juna 1920. godine u Palati Veliki Trianon u Versaju (Francuska), nije potpisan „Mirovni ugovor“ između Antante i Mađarske, kojim ugovorom je od Mađarske oduzeto dve trećine njene tadašnje teritorije. Znači Srbija nije ratom osvojila Vojvodinu, već su velike sile Antante svojim uticajem to učinile.

8. Да би се објаснила читава ова ситуација треба узети у обзир све историјске чињенице, а не само поједине извући из контекста. Када се историја буде престала користити као „слушкиња“ интересних група онда се може говорити о чињеницама.
   Додао бих питање: Зашто су у Војводини представници оних који се залажу за редефиницију статуса, најблаже речено, у великој мери Срби? Другим речима зашто међу другим народима на овом простору има много мање „Војвођана„ него што је то случај са Србима? Шта би било са Србима у Војводини да су остали део „Угарске„ уколико је таква држава уопште и постојала, с обзиром да им је 1912. године укинуто и оно мало аутономије које су имали. Да ли је ауторки познато како су прошли Срби из Мађарске који су после 1920. године остали под окриљем тада формиране Краљевине Угарске?
   Хвала и поздрав из Сомбора.