Nije Kragujevac moj koliko sam ja njegov

Ne mislim baš da je jedino ovaj grad ranjen, oštećen, unazađen drugačijjim kulturnim obrascima, drugačijim stilom komunikacije i uopšte drugim kvalitetom međuljudskih odnosa u odnosu na one koji su postojali ranije, bar u periodu kojeg se sećam.

Nisam presrećan što su mnogi lepi, građanski običaji, odmereno prisni odnosi među sugrađanima poznanicima, poštovanje i uvažavanje znanja i vrlina stručnih i obrazovanih, radosno susretanje sa legendama gradskog i boemskog života i poštovanje porodičnog porekla i ugleda zamenjeni nekim sasvim drugačijim odnosima, sasvim drugačijem pristupu stvarnosti i izmenili kulturološke obrasce.

Ne želim da pogledan niti da se osvćem na skrnavljenje grada korupcijom pokrenutom nebrigom o urbanističkom uređenju, fantastično nakaradnim i deplasiranim objektima koji svakodnevno menjaju izgled uglavnom gradskog jezgra. Nisam srećan što se zanemaruje kulturna baština i uloga ovog grada kao bitnog u nekom istorijskom trenutku i kao značajnog obrazovnog, zdravstvenog, možda industrijskog, trgovinskog i kulturnog središta zbivanja u ovom trenutku.

Setih se da sam bio član Društva za preporod kragujevačke kulture, uz Coleta Kovačevića, Miodraga Stoilovića, Gocu Jocić, Slaju Urošević, Kaleta Gligorijevića, ponekog još ko mi trenutno nije u sećanju, koje se u vremenu pre međunarodnih projekata i državnih donacija postaralo da se ozvaniči prostor Miloševog venca, da se radi na zaštiti objekata kulture, obnove legati i zadužbinarstvo, da se stipendiraju mladi umetnički talenti i u tom smislu nadalje. Zahvalan sam ovim ljudima i ponosan na taj period.

Više volim da mislim o Kragujevcu koji može da se ponosi ljudima koje je iznedrio. Verujem da ja za mnoge od njih činjenica da su rođeni i odrastali, a neki i ostali u njemu ceo život bez obzira na mogućnosti, bila važan činilac formiranja ličnosti i neki, ma koliko značajan, faktor uspeha ostvarenih u životu.

Voleo bih da većina učenika sa posebnim sposobnostima za nauku, talentovanih, motivisanih, poletnih i sa visokim aspiracijama, sa kojima sam u svakodnevnom kontaktu, ima razloga, mogućnosti i podršku da se zadrži ili vrati u svoj grad, da tu ostvaruje svoje snove i pokaže ljubav prema njemu.

Autor je psiholog u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Važan i neizostavan dokument jugoslovenske popularne kulture: Monografija grupe „Smak”

Petar Mošić predstavlja samostalnu izložbu – „Spavači“

Priča o ugnjetavanoj ženi jedna od najgledanijih u istoriji italijanske kinematografije: Film „Uvek postoji sutra” u kragujevačkom SKC-u

„Od betona do kanona” i „Neispričana priča”: Dani Milutina Milankovića u Istorijskom arhivu Šumadije