Visoki savet sudstva je doneo Odluku o izboru nosilaca pravosudnih funkcija. Postupak je proglašen državnom tajnom. Sada, konačno, svi možemo da odahnemo: Oni koji stvari nisu prepustili slučaju pa su sebi obezbedili prohodnost kroz razne uticaje: političke, kumovske, prijateljske, po principu zasluga – ti meni a ja tebi. To su bili oni koji su unapred bili svesni da njihova stručnost, osposobljenost i dostojnost neće biti garancija za ponovni izbor.
U drugu grupu se mogu svrstati oni koji su svojim stručnim odgovornim radom i dostojnošću vršili sudijsku dužnost i smatrali da je to dovoljno za ponovni izbor i da nikakvi drugi uticaji nisu bili ne samo potrebni već i suprotni proklamovanim načelima po kojima je trebalo izvršiti izbor sudija. U tu grupu bih svrstao i sebe.
Visoki savet sudstva je doneo Odluku o kriterijumima i merilima za izbor sudija. Nju je samo trebalo u praksi primeniti, odupreti se svim pritiscima i uticajima, pa bi izbor sudija bio objektivan i pravedan, a nezadovoljstvo bar manjeg obima. Stvarnost je sve to demantovala.
Ako jedan kandidat ima akademsko zvanje magistra pravnih nauka, sa više desetina stručnih radova koji su objavljeni u časopisima i kao takav možda i jedini u zapadnoj Srbiji, trebalo bi da stekne prednost za izbor u viši sud. Bar to sadrži pomenuta odluka. Suprotno tome, kandidat nije izabran ni u jedan viši sud, pa ni u osnovni u kojem je proveo više od 10 godina. Upravo se radi o meni.
Jedan od kriterijuma za izbor je ispunjenost orijentacione norme. Ako sam je ispunio sa 166 odsto, valjda sam ispunio i taj kriterijum. Vreme izrade odluka je sledeći kriterijum i dosta naglašavan. Za ceo svoj radni vek proveden u pravosuđu nikada nisam izradio odluku po proteku zakonskog roka. U kriterijume za izbor spada i broj starih predmeta u radu. Verovali ili ne, ja takvih predmeta u radu uopšte nisam imao. I koeficijenat ažurnosti predstavlja jedan od kriterijuma. Moj koeficijenat ažurnosti je 0,96 i taj podatak govori sam za sebe. Nisu izostali sertifikati i obuka, kao što su: odnosi sa javnošću, Porodični odnosi, Osnovi prava Evropske unije, specijalno priznanje Kopaoničke škole prirodnog prava i sl.
Moj odnos prema radu je zaista bio specifičan: dolazak na posao pre početka radnog vremena, godišnji odmor nikada u celosti nije iskorišćen, bez dana bolovanja. Ako su ovo neki elementi dostojnosti, onda bi trebalo zaključiti da i njih ispunjavam.
Bez obzira na ovakve rezultate, ja ipak nisam izabran ni u jedan od redovnih sudova na području Užica. Izabrani su drugi. Među izabranima je samo mali broj sudija koji zaista zaslužuju takav izbor. Nažalost, mnogo veći broj je onih koji takav izbor ni po čemu nisu zaslužili. Za mene je bila i ostala dostojnost kao najznačajniji kriterijum za izbor. Stručnost i osposobljenost se mogu popraviti, a nedostojnost teško. Upravo, izabrani su toliko nedostojni kandidati koji su i ranije svojom nedostojnošću potpuno urušili ugled Suda, vršeći u njemu sudijsku dužnost. Izabrane su sudije koje su u svom radu konstantno ispoljavale neodgovornost. To su sudije kojima je dolazak na posao bio neobavezan, početak i završetak suđenja malo značajan. To su sudije koje su na kraju godine prijavljivale kao izrađene i do 30 odluka, a te odluke radile čak i do kraja naredne godine. Od zaključenja rasprava pa do izrade odluka prolazilo je više godina, a vrhunac neodgovornosti je bio kada su se posle toliko proteklog vremena rasprave ponovo otvarale.
Ja nisam izabran. Znači da svoju uzvišenu sudijsku dužnost nisam dobro radio. Da li to znači da sam u svom radu bio nestručan, nesavestan i nedostojan. Ovaj zaključak se nameće sam po sebi, jer su sudije sa ovim kvalitetima izabrane. Da li sam možda i korumpiran? Na sva ova pitanja neophodno je dati odgovor, ne samo meni već i svim onima koji nisu izabrani. Svako od nas bar toliko zaslužuje.
Da li su izabrane najstručnije, najodgovornije, najosposobljenije i najdostojnije sudije, kako to žele u javnim nastupima da predstave pojedini članovi Visokog saveta sudstva. Sigurno da to nisu. Visoki savet sudstva nije vršio izbor. Da jeste, ne bi izabrao za sudiju Osnovnog suda u Požegi kolegu koji je nažalost pre nekoliko meseci preminuo. Sigurno ne bi izabrao nedostojne i nesavesne sudije. Izbor su vršili drugi politički moćnici, a Visoki savet sudstva samo saopštio imena. Posle svega, ljudski je to i priznati, bar od onih koji su u pravosuđu proveli više godina.
Nije ovo reforma pravosuđa. Ovo je početak kraja nezavisnosti sudova kao posebne grane vlasti. Od 1. januara 2010. godine u Srbiji će postojati samo dve grane vlasti: zakonodavna i izvršna u čijem sastavu će biti zavisna sudska vlast. Da li je to reforma za koju smo se zdušno zalagali?
Autor je sudija Opštinskog suda u Užicu koji nije izabran
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
