Nije sporan pravilnik, već Fond

Ceo koncept velikog, moćnog i namrgođenog zdravstvenog oca u liku famoznog Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, koji otvara buđelar da finansira zabludelu decu svoju kada i koliko mu se hoće, u pravilu hirovito, impulsivno i ne preterano promišljeno, ne može da izdrži proveru modernog demokratskog društva iz najmanje dva razloga. Prvo, stoga što je pojedinac prisiljen da se „osigura“ kod strogog tate lišen mogućnosti biranja – a slobodni izbor je osnovni postulat demokratije. Drugo, zbog toga što naš RFZO nije nezavisan od države, a to ruši temelje prihvaćenog Bizmarkovog načina zdravstvenog osiguranja, u kome se konkurentna osiguravajuća društva bore kvalitetom za svakog osiguranika. Mi kao da se trudimo da postojeći model osiguranja Bizmarka iz 1883. godine izdignemo do nivoa besmisla i neprepoznatljivosti.

Savetujem aktuelnog ministra zdravlja da umesto po krečenju i masnim coklama ostane zapamćen po inicijativi da se temeljno preuredi i promeni Zakon o zdravstvenom osiguranju, ma koliko to komplikovano i bolno bilo. Samo jedan mastodont kakav je naš RFZO može sebi da dozvoli luksuz da, siguran u svoje prihode i poziciju u sistemu, arbitrarno propisuje zdravlje svojim građanima. Tako je iz meni nepoznatih razloga propisao najviše 50 traka za proveru šećera obolelima od dijabetesa starosti do 26 godina, koji se leče insulinom. Kada sam pre 15 godina bio na usavršavanju u Steno centru u Kopenhagenu, jednoj od referentnih evropskih bolnica za dijabetes, ljubazna koleginica nikako nije shvatala moje ponavljano pitanje „na koliko traka danski dijabetičari imaju pravo“? Nije bio u pitanju kvalitet mog engleskog, već kvalitet mog razmišljanja – bio sam poražen odgovorom: „na onoliko traka koliko često oni sebi proveravaju šećer!“

Tek sam kasnije spoznao koliko je doktorka bila u pravu – obuhvat lečenja u racionalnim državama kakva je Danska određuje sama bolest, odnosno želja da se pacijent leči što kvalitetnije te ostane zdrav i društveno koristan. Kao dijabetolog odgovorno tvrdim da je česta kontrola šećera u krvi glavni preduslov da se dijabetes uspešno leči – što češće kontrole šećera, to uspešnije lečenje! Stoga nije iznenađenje da moderna nauka danas nalaže primenu „real-time“ čitača glikemije – aparata koji u svakom trenutku pružaju informaciju o nivou šećera u krvi i tako omogućavaju optimalno insulinsko lečenje. O ovoj tehnologiji naš se RFZO još ne usuđuje da razmišlja. A zbog čega im je na pamet pao baš broj 50 kao maksimalan kod dijabetičara starijih od 26 godina i zbog čega baš ta starosna granica ne mogu ni da naslutim!

Ovakvo iracionalno ponašanje RFZO direktno ugrožava prava pacijenata, a pre svega osnovno pravo na život. Ovu odrednicu smatram najtežom vrstom diskriminacije prema onima koje je bolest ionako teško diskriminisala. Po stepenu okrutnosti čak prevazilazi dobro poznato uslovljavanje za prevođenje na „skuplje“ načine lečenja, insulinske analoge ili insulinske pumpe. Ovakve birokratske restrikcije nisu u skladu sa Milenijumskim ciljevima UN, Deklaracijom SZO o jednakom zdravlju za sve, kao ni u skladu sa evropskom strategijom „Regionalno zdravlje – 21 cilj za 21. vek“. Prividne uštede koje se ovim obezbeđuju u budžetu Fonda ubrzo će sa kamatama stići na naplatu kada rizične grupe dijabetičara počnu sa komplikacijama, što će nositi ne samo ličnu tragediju pojedincu, nego i šire društvene i socijalne implikacije. Ako negde vlast valja da brine „jednako o svima“, onda je to upravo ovde – omogućiti najbolje lečenje najteže obolelim onako kako se to čini u Evropi, u koju se dnevno zaklinjemo, najvažniji je zadatak svake, pa i ove „socijalno odgovorne vlasti“.

Pozivam ne samo Savez društava za borbu protiv šećerne bolesti, već i lekare koji se bave zaštitom zdravlja dijabetičara, da nastave započeti protest. Svi mi lekari, mnogo pre nego Fondu i aktuelnoj vlasti, zakleli smo se Hipokratu govoreći da ćemo „svoje propise odrediti po svojim silama i znanju, na korist bolesnika koje ćemo štititi od svega što bi im moglo škoditi ili naneti nepravdu“.

*Autor je profesor Medicinskog fakulteta u Nišu