Nije sve u ratovanju

Ostavite komentar


  1. Kao i uvek, sa velikom radošću čitam promišljanja ovog ČOVEKA. Srbija nemože propasti do god ima ovako mudrih ljudi i nas koji tu mudrost osećamo i upijamo.

    1. Ko koga savetuje i ko je čija marioneta, teško je proceniti…lagano gubimo i moć rasuđivanja…kao da smo u začaranom krugu..ljudi se igraju rata, misle da su junaci kompjuterskih igrica, ali zaboravljaju da mi svi nismo likovi iz igrica već ljudi, živi ljudi sa razumom, osećanjima…Dragi profesore, nadajmo se da ćemo razum sačuvati i ostati bar malo normalni…a Vama hvala na hrabrosti i intelektualnoj borbi…

  2. Prof. Živiću, čini mi se da Vam je ovaj tekst jedan od najboljih koje ste objavili u listu „Danas“. Hvala i srdačan pozdrav!

  3. Momentalno da se ukine taj worldometer.info. i instalira „naš objektivni“ Srbija. info. Šta se smejete sve se može u ratnom stanju ako zahteva nacionalni interes. I šta ćete na poljani, bre? Trčite vi lepo u Lidl, da pazarite ko ljudi tako se puni budžet koji koristi svima, na poljani možete samo da pasete i da se pazite od krpelja koji je opasniji od CoV2 u ovo vreme korone.

  4. Profesore, dijagnoza Vam je 100% tačna.
    Pročitali -razumeli, sad čekamo recept, uputstvo, lek, protiv Kovida 19 i protiv epidemije SNS demagogije.

  5. Dobri i dragi profesore .
    Kakav stručni tim, takvi i rezultati . Bitno je da mi živimo u zlatnom dobu, a nemamo ni za užinu … Bog nek nam je u pomoć.

  6. pogodak je pitanje o 1000 respiratora.I jos kazu da jedan placaju 400.000 evra!A zasto ne kupiti 1000 komada po toj ceni kad jedan vrdi 4000 evra?

  7. Ko koga savetuje i ko je čija marioneta, teško je proceniti…lagano gubimo i moć rasuđivanja…kao da smo u začaranom krugu..ljudi se igraju rata, misle da su junaci kompjuterskih igrica, ali zaboravljaju da mi svi nismo likovi iz igrica već ljudi, živi ljudi sa razumom, osećanjima…Dragi profesore, nadajmo se da ćemo razum sačuvati i ostati bar malo normalni…a Vama hvala na hrabrosti i intelektualnoj borbi…

  8. Ne javljam se da bih pohvalio ovaj tekst, iako bih voleo da je tako.
    Naprotiv, javljam se da izrazim ogorčenje što se ovako ozbiljna tema obradjuje na ovako prizeman politikantski način. Videćete zašto je tako.

    Ja ovaj tekst čitam i kao reakciju i osvetu lošeg djaka.
    Gospodin je od 2000 god započeo javno da deluje, uključio se u politiku, isprobao se u više partija (DS, itd), bio biran da obavlja ozbiljne javne poslove, i … propao u svemu što je radio (verujem da je imao ambiciozne namere). Zadnje delovanje iz tog arsenala je bio pokušaj da se stavi na čelo protesta #1 od 5 miliona“, pa ponovio neuspeh.

    I šta ovde imamo? Pa gospodin sa navedenim minulim radom i iskustvom uzeo da roštilja državu Srbiju (vlast i Zdravstveni sistem) kako se, eto, loše radi na suzbijanju Koronavirus epidemije. Da je analiza korektna sve bi bilo na mestu. Lako je, medjutim, videti da nije dobronamerna.

    Zato, potrebno je da profesoru javimo sledeće:
    1. Vidimo mi profesore, iz pozicije pacijenta, kako se u zdravstvu radi, i uspehe i promašaje. Pozdravljamo mi to a i trpimo mnogo toga.
    2. Mi mislimo da mi imamo samo jedno zdravstvo. Nema rezervnog. Zato i bezuslovno podržavamo zdravstvene radnike. Kada treba tražićemo da se bolje radi, ali se nećemo sa njim obračunavati kao što se to radi u ovom tekstu.
    3. Znamo mi profesore i šta je dobro a znamo i mane sistema zdravstva. Znamo dosta toga ko je koliko doprineo i spolja (država i politika) i iznutra (rukovodstva u zdravstvu i profesori) da smo tu što evo gledamo i trpimo iz dana u dan.

    Imam i još par konstatcija i pitanja za profesora:
    1. Profesor je u tekstu računao neke procente, i, Srbija najgora, voli on to da naglašava. Medjutim, ovo što je uradio profesor je, po svemu sudeći, podvala, što se da lako pokazati. Medjutim, nije to najvažnije. Važnije je da se ne može u ovakvim tekstovima izlaziti sa elementima stručne analize. Mogu se, ako treba, koristiti rezultati kredibilnih analiza.
    2. PITANJE: Da bi nam bilo jasnije zašto je profesor protiv Kine, daj neka nam objasni zašto je veći deo zapadnog sveta doživeo katastrofu u delovanju protiv Koronavirusa – od Italije, preko Francuske do USA. Šta to bi profesore? Pa skoro ste se, sa ushićenjem divilikako se tamo radi. Šta se to tamo dogadja. Da li je i dalje Srbija najgora na svetu.
    3. PITANJE: Zna se, i profesor to dobro zna, da je fakultet na kome radi (Midicinski faklutet u Nišu) bastion nepotizma već decenijama. Tu student kome roditelj profesor ne mora da brine kako će da ostvari prosek ocena 10. To je unapred rezervisano. A rezervisano je i privilegovano zapošljavanje i napredak u karijeri.
    Šta ste ovo uradili profesore? Zašto tako? Kako je nepotizam uticao na kvalitet našrg zdravstva? Šta je sve tu loše? Izjašnjavajte se, nazad. Više puta ste pitani o ovome.

    1. Ovaj komentar samo kritikuje a nista ne dokazuje. Uz to, pun je zamena teza. Kao da ga je napisao potpukovnik Kon ili neko iz njegove ekipe…

      1. I moj???Koliko puta treba da pisemo da biste se setili da objavite komentar???

  9. Ne znam profesore, kako vi prebrojavate zaražene? Kako se niste informisali da testovi koji se koriste imaju “tačnost” od 50% a po mnogim stručnjacima i manje! Najčešće se govori o lažnoj pozitivnosti, što znači da su mnogi zdravi ljudi proglašeni zaraženim! U mnogim relevantnim centrima za virusologiju nije dobijeno razmnožavanje virusa iz briseva sa kontaminiranih površina! A test je pokazao da je tu “virus”. Da li znate profesore da je jedna od glavnih tačaka u tekstu WGI i CDC da test može pokazati pozitivnost kod bakterijske ili druge virusne pneumonije! Da li je iko u ovom ludilu nekom od pacijenata uradio test na influencu? Ili drugi uzročnik? Da li znate da je jedna od odredbi pomenutih “organizacija” da je dovoljno da ima pneumonije i ostalih simptoma da bi lekari u tom slučaju trebali odmah da upišu dijagnozu COVID! Ovo je profesore sumrak medicine i tako je trebao da bude naslov vašeg teksta. Naša politička zbivanja su sporedna i mi ćemo ih svakako rešavati, ali zadatak lekara je da spreče sumrak medicine. Medicine, koja je na svetskom nivou uzurpirana kao nikada u istoriji.

  10. Doktor je, po mom mišljenju, napravio tri bitne greške koje njegov članak čine tendencioznim. Prvo, računao je broj zaraženih u odnosu na broj testiranih, umesto da je računao broj zaraženih na milion stanovnika. Kod poređenja broja testiranih, uzimao je apsolutne cifre umesto da broj testiranih u odnosu na ukupan broj stanovnika određene zemlje. Konačno, poredio nas je sa zemljama u okruženju, Albanijom, Crnom Gorom, BiH, Grčkom, Hrvatskom, Bugarskom koje sve iz ovih ili onih razloga daju netačne podatke, zbog turističke sezone, zbog mininamlnog broja testiranih itd, Umesto toga trebalo je da nas poredi sa zemljama koje inače ističe kao idealan uzor u svemu, kao što su Nemačka, Francuska, Italija, Španija, Belgija, Švajcarska, Britanija, USA itd, koje imaju katastrofalnu statistiku po pitanju korona virusa. Primera, radi, broj zaraženih u tim zemljama na milion stanovnika je sledeći: Španija 4457, Belgija 3624, Irska 3346, Švajcarska 3266, Holandija 3048, USA 2531, Francuska 2499, Portugal 2118, Holandija 2033, Britanija 1986, Nemačka 1788, Austrija 1657, Švedska 1585 pa još mnogo članica EU pa tek sledi Srbija sa 814 zaraženih na milion stanovnika. Statistika kod broja mrtvih od korone na milion stanovnika je neuporedivo gora po navedene visokorazvijene zemlje s vrhunskim zdravstvom u odnosu na Srbiju: Belgija 540, Španija 464, Italija 415, Francuska 327, Britanija 267, Holandija 237, Švedska 192, Švajcarska 174, Irska 156, USA 141 itd itd pa tek onda Srbija sa 15 mrtvih od korne na milion stanovnika.

  11. Ili da malo navedene statističke podatke koji govore koliko su se pojedine zemlje uspešno borile protiv zaraze koronavirusom, uzećemo hipotetički primer iz života. U skladu sa pomenutom statistikom na svakom fudbalskom stadionu na kome je okupljeno 100.000 gledalaci u Španiji je među njima 446 zaraženih ljudi, u Belgiji 362, u Holandiji 305, u USA 253, u Francuskoj 250, u Portugalu 212, u Holandiji 203, u Britaniji 199, u Nemačkoj 179, u Austriji 166, a u Srbiji 81. Pa vidite gde bi bilo bezbednije izaći u javni život.

  12. Mala ispravka. U oba moja komentara prvi pomen Holandije se u stvari odnosi na Italiju.

  13. Sa jedne strane Vucic a sa druge peta kolona sa „Sloba Hitler Srbi nacisti“ po diktatu NVO centrala iz zapadnih ambasada,a Srba i Srbije NIGDE.

  14. Konstatacija i pitanje za profesora:

    Koronavirus je katastrofalno porazio Zapad – Italija, Španija, Francuska, Engleska, SAD, nemačka, …itd, itd. Preminulih 150.000, osakaćenih nezna se koliko stotina hiljada, slede katastrofalne posledice zbog poremećaja u ekonomiji. STARIJI gradjani su pokošeni. Kao da ih je neko hteo da otera u smrt.
    Dakle, pokazalo se da su liberalni kapitalizam i demokratija koja ga prati, kao i stvoreni sistem vrednosti, NEMOĆNI.

    O Zapadu je profesor pisao sa ushićenjem.
    Šta sad bi profesore? Šta se to dogodi? Kako to da je Zapad tako nemoćan?
    Šta mislite?

  15. „ni [vlast], ni botovi, neće se boriti da uklone razloge sumnje, već da uklone onog ko sumnja.“

    Sva tragedija srpske kulture u jednoj rečenici. Nacija kukavica koji ne smeju da pogledaju istini u oči ali će zato bez oklevanja razbiti glavu svakom ko pokuša na to da im ukaže.

Ostavite komentar


Lični stavovi

15 minuta najglasnije tišine 4

15 minuta najglasnije tišine

Više od 100.000 građana u nedelju, 22. decembra, blokiralo je kružni tok Slavija u Beogradu sa kog je u pola pet popodne odjeknula zaglušujuća tišina.

Naslovna strana

23. decembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Maja Cetković - E-play

Dnevnu novinu Danas jako cenim i poštujem pre svega zato što je jedna od retkih koja ima rubrku o kulturi i sceni.