„Nikada više“ u Keniji?

Nasilje je okončano tek pošto je bivši generalni sekretar UN Kofi Anan pomogao da se zaključi sporazum o podeli vlasti, prema kojem je Kibaki zadržao predsedničku fotelju, dok je Odinga postao premijer. Kada je sporazum potpisan, mnogi su zvaničnici rekli da takvo nasilje „nikada više“ neće zadesiti Keniju. Međutim, sada je nekolicina uverena u to, naročito ako se ima u vidu da kenijska vlada nije preduzela nikakve mere da ga predupredi.

S obzirom na činjenicu da Kenija nema veliki broj slučajeva sudskih gonjenja ratnih zločinaca, to ne iznenađuje. Uoči prvih višepartijskih izbora 1992. u etničkim sukobima je stradalo više stotina ljudi, a procenjuje se da je iseljeno 300.000. Etničko nasilje je obeležilo i izbore 1997.

Nasilje 2007. bilo je jedinstveno po tome što nije započeto u malim gradovima, varošima ili ruralnim područjima, već u Najrobiju, što je Keniju stavilo u centar pažnje međunarodne zajednice. Sjedinjene Države su poslale tadašnju pomoćnicu državnog sekretara Džendajiu Frejzer da interveniše, što je bilo prvi put da je neki visoki američki zvaničnik poslat da posreduje u afričkom konfliktu.

Ali je sve jasnije da kenijsko proglašenje „nikada više“ ima samo malo veću težinu od izraza olakšanja. Sada mora da se sprovede akcija da bi se izbeglo novo nasilje; političari koji su podstakli i finansirali krvoproliće moraju da budu pozvani na odgovornost.

Uprkos tome što nije uspeo da istraži šta je bilo u korenu konflikta, Međunarodni krivični sud je podigao optužnice protiv četiri visoka zvaničnika za zločine protiv čovečnosti – protiv zamenika premijera Uhurua Kenijatija, bivšeg sekretara kabineta Fransisa Mathaure, nekadašnjeg ministra obrazovanja Vilijama Ruta i izvršnog direktora radija Džošue arap Sanga. Optužbe protiv još dvojice zvaničnika, bivšeg policijskog komesara Mohameda Huseina Alija i ministra za industrijalizaciju Henrija Kosgeja, odbačene su, dok preostaloj četvorici suđenje počinje u aprilu. Međutim, do tada stvari idu uobičajenim tokom, pa se jedan od optuženih, a to je Kenijata, bori za predsedničku funkciju.

Kako se smatralo da je prethodni ustav smatran delimično „odgovornim“ za nasilje, usvojen je novi 2010, koji je podržalo 67 odsto građana. Ali ustav ne može da preobrazi politiku i društvo. Zapravo, stari ustav je podupirao zakone koji bi, da su bili poštovani, uticao na neke faktore koji su raspirili nasilje. Tako na primer, prema jednom od njih, svi Kenijci imaju pravo da žive u čistoj sredini. Ukoliko se to pravo prekrši, građani mogu da traže od sudova da primoraju prestupnike da promene ponašanje i da nadoknade štetu. Ali reka Najrobi, koja je strašno zagađena, pokazuje koliko je zakon poštovan.

Malo toga se promenilo više od dve godine od kada je usvojen novi ustav. Glavni uzroci nasilja iz 2007 – siromaštvo koje je uzelo maha, znatna nejednakost prihoda, široko rasprostranjena korupcija, neadekvatna unutrašnja bezbednost i stopa nezaposlenosti koja premašuje 40 odsto, i dalje su aktuelni.

Malo je učinjeno da se poprave odnosi između etničkih grupa. U sukobima u području reke Tane samo je prošle godine stradalo više od sto ljudi. A nivo i ton političke debate, na primer u okviru grupa na Fejsbuku koje su otvorili predsednički kandidati ili njihove pristalice, su zabrinjavajući. Veliki broj učesnika debate daje etnocentrične izjave poput „Pripadnici plemena Kikuju nikada neće ponovo vladati Kenijom“ (Kenijata je pripadnik dominantnog plemena Kikuju).

Jedini deo Ustava koji su Kenijci požurili da primene ima direktne veze sa izborima. Ove godine, osim što će birati predsednika i članove Parlamenta, glasači će birati i senatore, guvernere okruga i druge političke lidere. Prvi put će se održati drugi krug ako nijedan od kandidata u prvom krugu predsedničkih izbora ne osvoji najmanje 50 odsto glasova naroda i 25 odsto glasova u 24 okruga.

Iako su takve reforme važne, jer građanima daju moć da uspostave poluautonomne lokalne vlade, osnovni motiv je otvaranje više pozicija u zakonodavstvu. Gotovo da nema sumnje da će od unosnih i lagodnih službi koristi imati samo najbogatiji Kenijci. U međuvremenu nikakvi koraci nisu preduzeti da se umire milioni siromašnih. Tri meseca uoči izbora građani samo mogu da se nadaju da je novim Ustavom stvoreno dovoljno mesta da se zadovolji krvava požuda političara za vlašću.

Džulijet Torom je spisateljica i autorka dokumentarnih filmova