Niko nema pravo na pasivnost

Tzv. socijalisti učinili su da budemo evropska zemlja sa najvećim socijalnim razlikama. Pervertirani nacionalisti uspeli su da se stidimo svojih korena i postanemo najomraženiji narod na planeti.

Obmanjuju nas da su poštovani u svetu, a odnos prema njima zveči prezirom. Pamti se šta su bili i kakva zlodela su činili. Upravo zbog takvog svog mračnog pedigrea pogodan su partner strancima za ucene na račun narodnih interesa.

Ovakvi hibridni režimi ne padaju u Parlamentu. Međutim, tamo ih treba načeti. Proganjana opozicija je do sada u tome uspevala manje nego što je mogla, a u međuvremenu je dobrano kompromitovana.

Zato današnje udruživanje ima poseban značaj. Skeptici ukazuju na nekonvencionalnu organizacionu strukturu, na postojanje trijumvirata umesto vođe, na združivanje u okviru združenosti i druge neobičnosti. Međutim, upravo to mogu da budu i prednosti.

U zlom vremenu u kom se ne cene ljudskost, solidarnost, poštenje, pravni poredak i ljudska prava, grupa čestitih ljudi nudi dostojanstven život usklađen sa zakonima prirode i društva, ekološki osvešćen i socijalno pravedan, na korist sugrađana, ali i spokoj doskorašnjih zemljaka. Tu su: Nebojša Zelenović, čiji je uspešan primer demokratskog upravljanja jednim gradom morao da bude slomljen kao opasan presedan, Aleksandar Jovanović, koji je pokrenuo inertne i apatične narodne mase, usmeravajući njihov gnev, izuzetno elokventan čovek sa nadimkom koji opovrgava latinsku mudrost o imenu kao znaku, i profesorka Biljana Stojković, ikona građanskih protesta po Beogradu i celoj Srbiji, jedna od najimpresivnijih osoba koje sam imao zadovoljstvo da upoznam u svom dugom životu.

Oni su, sa mnogima od nas, odolevali kordonima, branili nečije domove i njive, stali u zaštitu naših reka, zemlje i vazduha, zahtevali pravdu i slobodu, raskrinkavali režimske medije, protestovali ispred zatvora kada su hapšeni uzbunjivač Aleksandar Obradović i omladina tokom julskih protesta, blokirali Rektorat zbog plagiranog doktorata Siniše Malog, organizovali proteste i nikada nisu pristali na pokornost.

Ti ljudi žive od svog rada – bilo da su univerzitetski profesori, advokati, seoski domaćini ili umetnici – i tačno znaju kakvu zemlju hoće. Doneće zakone primerene modernoj demokratskoj državi u kojoj vlast služi i odgovara narodu, a institucije funkcionišu nezavisno i nepotkupljivo. Posebno je važno što će se i držati zakona.

Prošlo je vreme, ako ga je ikada i bilo, za stajanje po strani i apatično posmatranje propasti, uz lamentiranje o sopstvenoj „razočaranosti“. Sloboda se ne dobija, već osvaja.

Otpor postojećem mafijaško-pljačkaškom režimu je pitanje ljudskog poštenja. Niko nema pravo na pasivnost. Izgovor „Ne bavim se politikom“ nije samo izraz kukavičluka, već i nedostatak morala.

Puno je posla pred novom grupacijom i ja imam samo jedan apel za ove vesnike slobode: kada dođe trenutak razrešenja, nemojte se svetiti zlotvorima. Dovoljno je dosledno primeniti zakon.

Autor je profesor Medicinskog fakulteta u penziji