Niko nije u SNS zato što je pošten

To, međutim, nije tačno. SNS će svakako izgubiti vlast i njena sudbina posle pada biće gadna. Možda u Srpskoj naprednoj stranci i ima poštenih ljudi, ali niko nije u Srpskoj naprednoj stranci zato što je pošten – svi su tamo zato što su izabrali da igraju prljavo.

Dakle, neće biti nikakva šteta kada s državne grbače bude odstranjena organizacija u kojoj se skupilo nekoliko stotina hiljada prljavih igrača.

Za državu od jedva par miliona stanovnika iz koje svakodnevno odlaze hiljade, to je preveliko zlo. Nije bilo podlije i podmuklije organizacije na teritoriji Srbije od SNS-a, od uvođenja kakvog-takvog višestranačja i to će sigurno biti kažnjeno potpunim raspadom iste, momentalno nakon što predsednik Vučić bude pretrpeo poraz na nekim od sledećih izbora.

Aleksandar Vučić će dobiti svoje mesto u istorijskim knjigama, kako su o tome govorili sagovornici emisije „Vladalac“, nedavno prikazane na N1 televiziji, ali će u fusnoti sa sobom poneti i SNS, koja će s pravom biti predstavljena kao neprijatelj građana, gnusna hobotnica koja je opustošila državne institucije, budžete i, daleko najvažnije – čitavu deceniju lomila ljudskost, moral i dostojanstvo, kako sopstvenih, ucenjenih birača i članova, tako i svih drugih građana zemlje kojom je relativno dugo vladala.

SNS ne može opstati zato što onda kada prljava igra naprednjaka bude izopštena iz političkog života, neće ostati niko ko će smeti javno da kaže da može da razume to što su poniženi majke i očevi tolikih mladih ljudi morali očajni i jadni da mole svoje prijatelje i komšije da im potpišu da će glasati za SNS i da to potvrde kad ih ovi kontaktiraju, kako bi njihovo dete dobilo posao u nekom preduzeću ili privatnoj firmi, „jer bez stranke se ne može“. Niko neće ostati ko će reći da je podržavao tako nešto, a danas svi koji su u SNS-u podržavaju tu otrovnu, zlosutnu stvarnost – i zato tada više neće biti SNS-a.

Ova stranka nema drugačiju zaostavštinu, ništa što bi iza nje ostalo, da bi ona sama opstala. Sve što će ostati iza nje su poniženi, prevareni ljudi.

Oni, takvi, neće imati snage ni volje da rade za opstanak ruševine od organizacije koja im je otela sve što ih je nekada činilo ljudima. U tim ruševinama koje će ostati od SNS-a, biće njihove izgubljene godine, snovi, nadanja, planovi, dostojanstva, karakteri, životi.

Ako ministarka Mihajlović stvarno misli da će s njima da stoji na braniku SNS od tužnog zaborava, onda je naivnija nego kada kaže da je sigurna da iza odluke da se uhapsi njen najbliži saradnik ne stoji lično predsednik Vučić.

Naravno, stoji i opcija da ministarka Mihajlović uopšte nije bila iskrena kada je rekla da bi bila šteta da SNS propadne. Istini za volju, trebalo bi da ona bude među prvima iz njihovih krugova, koji će poželeti da i taj Titanik već jednom potone. Ako je to tačno, onda je ministarka samo sarkastično najavila ono što i sama zna da će uslediti, kroz godinu, dve, ili tri.

Igrala je prljavo, sa prljavim igračima, ali joj nikada zaista nije bilo mesto tamo, pa je logično što se oseća nevoljeno i ugroženo. No, ko s đavolom tikve sadi…

Kraj Srpske napredne stranke biće ružniji od Aleksandra Martinovića – zna to i ministarka. Zato beži.

Autor je publicista iz Novog Sada