Ninova nagrada i još po nešto

Dan pre dodele „sporne“ nagrade, „spornom“ laureatu u javnost izlazi moralizatorsko pismo koje poziva na bojkot, a našoj javnosti valjda treba da stavi do znanja da je žiri neobjektivan, sa vanumetničkim kriterijumima…

I šta je tu novo?

Koji žiri na ovoj planeti (ne samo u Srbiji) dodeljuje nagrade objektivno, a da njegovi članovi ne posežu za vanumetničkim kriterijumom (ideološkim, verskim, nacionalnim, koruptivnim, nepotističkim ili nekim drugim). Po tom kriterijumu trebalo bi bojkotovati sve književne nagrade na svetu od Nobelove pa naniže.

Glavno je pitanje za koga se piše, da li za recenzente i žirije ili za nešto drugo. Mada lično recenzijama ne verujem jer je javna tajna da neki poznati i „ugledni“ pisci u Srbiji naplaćuju svoje hvalospeve, a naivni čitaoci se dive dubokoumnim naklapanjima o delu koje recenzent najčešće uopšte nije ni pročitao.

Moralna nekompetentnost meni, pojmovno, neodoljivo liči na staru dobru moralno političku podobnost (savršeno sredstvo sa širokim spektrom primene za dezavuisanje određene nepoželjne ličnosti).

Opet se nameće pitanje šta se u anomičnom društvu kao što je naše, može proglasiti nemoralnim.

Stručna nekompetentnost?! Ja se izvinjavam, ali nije mi poznato gde se kod nas izdaju sertifikati da bi neko postao kulturni radnik. Ispada da se u Srbiji, za izbor članova žirija književnih nagrada, traže stroži kriterijumi od izbora članova Vlade?! Ipak se nadam da će na Ultra Giga Trendu početi da „diplomiraju“ kulturni radnici ili ćemo uvesti reprezentativnost, pa ko nije reprezentativni sindikat (lapsus) hoću reći, kulturni radnik ne može u žiri. (naravno ironičan sam) NIN je izabrao žiri po statutu NIN-ove nagrade, u skladu sa svojim uređivačkim konceptom i tako dalje, i tako dalje.

Vlasnik NIN-a ima pravo na to jer živimo u kapitalizmu, zbog toga ne vredi kukati.

U pismu se još kaže „Pošto ne možemo da utičemo na odluke koje se donose u okviru jedne privatne firme, naš preostali izbor jeste da ne dopustimo da u budućnosti učestvujemo u jednoj sve većoj sramoti.“ Imali veće sramote od toga što je Srbija već decenijama „Trumanov šou“ iz koga ne možemo da se iskobeljamo?! Opšta beda duha, obrazovanja, sunovrat morala, porodice, radničkih prava… koga briga kad treba da se podeli plen oličen u nagradama.

Definitivno je prošlo vreme revolucionarnog Tolstoja. Sada je doba klimoglavog, preplašenog Dostojevskog. U stvari posredno nam je svima stavljeno do znanja da se u Srbiji, žiriji, za većinu nagrada nameštaju po principu ja tebi, ti meni, što je opet javna tajna, a u slučaju NIN-ove nagrade izgleda da ono ja, nije stiglo do nekog meni, što je odraz svih ostalih društvenih tokova.

Zašto je ovakvo stanje?

Zato što smo postali društvo javnih tajni, zato što se delimo na naše i njihove. Naši su uvek pošteni, objektivni, kulturni, moderni… a njihovi su lopovi, pristrasni, prosti, zaostali… Neće biti da je tako dame i gospodo u bojkotu, van bojkota i ostali. Skrenuli smo s teme, naše društvo u celini zahteva moralnu katarzu, a krenulo se sa čišćenjem, kako narod kaže, od repa. Jalov vam je posao, riba od glave smrdi.

Pišući svoj prvi roman nisam sanjao nagrade, ni lovorike, već oduševljene čitaoce koji žele da kupe moju knjigu. Književnost nastaje iz emocija, za čitaoce. Oni koji tvrde da je pisanje zanimanje ili još gore zanat, po mom mišljenju su zalutali jer umetnost ne može biti zanat, a životni poziv ne može biti zanimanje (umetnik NIKADA ne može otići u penziju).

Umetnik ne stvara danas da bi ispravljao ono juče ili danas za danas, nego UVEK danas za sutra.

Umetnost ne pripada nijednoj ideologiji, veri, nacionalnoj kulturi, prvoj, drugoj i svim ostalim Srbijama koliko god da ih izmaštaju (a realno postoji samo jedna)…. jer je iznad njih!!! Sveopšta. Ne može nikome da služi jer je slobodna i istinom prkosna.

O umetnicima sude buduća pokoljenja, a ne neki žiriji ili broj dobijenih priznanja. Tako da vi koji ste dobili nagrade i vi koji niste dobili nagrade, budite spokojni. Neki će zauvek pasti u zaborav i pored nagrađivanja za života ili posthumno, a drugi će, nakon čitavih vekova zaborava, izroniti iz večnosti i pokazati svu lepotu svoga talenta. A žiriji neka i dalje rade svoj posao!

Autor je diplomirani pravnik