Ninova nagrada i još po nešto

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ne lupaj. Umetnost jeste zanat od koga bi trebalo pristojno da se živi. Zašto ne insistiraš da svi advokati-branioci rade besplatno, a možda i tužioci, pa da o njima sudi vreme… Neka, hvala. Jedinica pa što više nula iza deluje mnogo bolje od suda vremena.

   1. Gospodine Praziluk Zivojine ako su vama po umetnickoj vrednosti jednake: SLIKA Paje Jovanovica „Kicenje neveste“ i istoimeni Vilerov goblen koji izradila moja tetka u nekolko primeraka, cemu umetnicki fakulteti? Umetnost je jedinstvena, zanati su imitacija.

      1. Naravno da je za umetnika umetnost zanat. Može se sada licitirati koja umetnosti je emotivno istinit(ij)a, ali neće to ništa bitno promeniti. Umetnost za umetnika jeste zanat, baš zato i postoje umetnički fakulteti. Umetnost jeste sposobnost izazivanja reakcije kod „recipijenta“, ostalo je nebitno. (Onda kada su tzv. stvaralac i recipijent u istoj osobi, dobijamo ona notorna dela koja šira publika ne može da smisli ali ih oni koji su ih „napravili“ mnogo vole. Umberto Eko nije voleo „Ime ruže“, ponosio se svojim kasnijim romanima koje je publika uglavnom rđavo prihvatala.) O tome da je umetnost zanat, v. Filozofiju kompozicije E.A. Poa, prepisku Vladimira Nazora i I.G. Kovačića, itd isl. Umetnici nisu posebno zanimljivi ljudi. Takozvani pozeri svakako jesu. Obično su neobrazovani i jedva da žele i umeju govoriti još o nečemu osim o svom poslu. Oni kojima je umetnost namenjena, oni su tajna. Još nešto. Umetnici su preumorni od poklanjanja. Očekivati od umetnika da u 21. veku i dalje (samo) poklanja, ponižavajuće je za umetnika. A mogao bi i da obratiš pažnju na film Kloda Leluša „Petparački roman“. Poučan film. ps Takozvani sud vremena je naprosto sud ideologije, ni manje ni više od toga. Nije ti se desilo da te oduševi neki roman za koji jedva da je bilo ko bilo kada čuo? Gledaj Leluša.

         1. Svaka čast na odgovoru! Setimo se samo naših vajnih ministara kulture. Koje znanje, obrazovanje i kultura ih je izdvajala od golog proseka?

      2. A što se tiče kritičara i žirija… Pa, oni teško da su nešto osim olovnih vojnika nekakve i nečije ideologije, nije uvek jasno kakve i čije.

2. Gospodine diplomirani pravniče, pravo je vlasnika NIN-a da uređuje odnose novina u svom posedu i da određuje one koji će žirirati nagradu, ali i on treba biti svestan da je NINOVA nagrada vrh srpskog spisateljstva u prethodnoj godini, da o toj nagradi treba da odlučuju kompetentni književni kritičari od ugleda, a ne da predsednik komisije bude nekompetentna osoba, kolumnista, „novinar“ i neko ko nema veze sa stručnom kritikom radova. O tom unižavanju nagrade NIN-a treba povesti računa.

   1. A ko odredjuje kompetenciju. Njih 18 potpisnika?! Dajte neki drugi argument ako ministar moze da nema skolu (citiram predsednika) zasto knjizevni kriticar mora da ima fakultet?! I na kraju ja sam namerno trazio da me potpisu kao dipl. pravnika (moje zanimanje), ja sam i pisac tako da sam jako kompetentan za ovu temu.

   2. Gospodjo, cije prikaze i kritike knjizevnih dela vi čitate? Ko je po vama strucan i kompetentan za žiriranje? Napišite konkretna imena, prosvetite nas.

3. Naravno da je svaki žiri subjektivan, naravno da NIN ima pravo da bira članove žirija i slično, ali je zanimljiva izjava jednog člana žirija na potpisnike koji su osporavali stručnost žirija. „Ja za nikog sa te liste nisam ni čuo sem za Kusturicu, a on i nije književnik već filmski režiser!“ Ova izjava je diskreditovala i žiri i NIN i NIN-ovu nagradu.

4. A zasto ne podstaknut umesto “ ponukan“? ….odlazim sa teksta,

5. Problem je što ljudi reč umetnost danas olako upotrebljavaju. Da li stvarno misle mnogi “ pesnici “ da mogu da stanu sa druge strane tasa na koma su jedan Šeli, Pablo Neruda, Gabrijela Mistral, Bodler itd. Da li stvarno mogu instalateri i izvođači performansa da stanu na crtu jednom Rembrantu, Rafaelu. Odgovornost za urušavanje umetnosti snose svi. I oni koji su davali i daju pare za razne antiumetničke egzibicije i književni i likovni kritičari koji nisu prepoznali trenutak kada je trebalo da se ograde od postmoderne u okviru koje danas svako može da se nazove umetnikom, pesnikom, piscem. A događaji oko Ninove nagrade su samo vrh ledenog brega u današnjim društvima kada su pre svega u kulturi na sceni kulturne industrije. A kulturne industrije podrazumevaju da stotine hiljada ljudi ako ne i milioni ljudi danas žive od plata i para za razne “ kulturne programe“ koji se izvode širom sveta. Kada bi se ograničile za prezentaciju pravih darovitih ljudi, mnoge ustanove kulture bi zatvorile vrata i finansijski propale.