Niš kao Savamala

Na 10 stepeni ispod nule i na državni praznik. To je bio posao za koji radnici javnih preduzeća nisu smeli da kažu „sačekajte radni dan“. Naoštrili su testere i iz samog centra Niša zauvek uklonili tri jelke.

Neki građani su zvuk testere polili suzama. Drugi su bili prosto besni, a trećima je to u redu, jer su zaklanjale pogled na Tvrđavu ili Spomenik oslobodiocima Niša. Zavisi odakle gledate.

Ne zna se pouzdano kada su ta tri četinara zasađena ili su možda samonikla tu u centru grada. Nema relevantnih podataka o tome, pa je nadležnima bilo još lakše da ih tako, kao siročiće uklone bez i malo sentimenta.

Zna se, međutim, da su ta tri ponosita stabla bila svedoci jednog vremena. Zna se da pamte kada je pored njih bio kolovoz i prolazili automobili, a ne samo pešaci. Pamte i kada je Radnički širom Evrope nosio slavu Niša, a tu, u centru, oko njih svi pričali kako igra niški Real. Pamte i kada su u njihovoj hladovini stajali bardovi jugoslovenskog glumišta u vrelim avgustovskim danima, kao i kada je mladež hrlila u Hipi dolinu. Po granama su im se peli oni koji su hteli da slušaju Cecu kada je pevala na Trgu, a slično je bilo i na Čolinim koncertima.

Najbolje su se verovatno provele na dočeku Srpske nove godine 1998, a nije im loše bilo kada su se ispod njihovih krošnji leti okupljali džezeri na početku „Nišvila“.

Da, pamte i 1996. i ostale godine borbe za demokratiju. Isto kao što su nemoćno gledale preko reke, u Šumatovačku ulicu dok su 1999. kasetne bombe ubijale civile. Spletom srećnih okolnosti, jer je njihova seča odavno planirana, uspele su da memorišu i ljude sa maskama.

Preživele su one četiri države, crvene i žute, ali ne i naprednjake. Iako su možda i generacija, nova gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski (SNS) namerila se na njih i nedavno na jednoj lokalnoj teliviziji najavila da će jelke odatle uskoro da odu.

Nije ona rekla tada ništa novo. To se znalo već nekoliko godina, od kada je prvi put predstavljen projekat rekonstrukcije Trga kralja Milana. Njih tu nije bilo, ali tada nije bilo ni približno energije, tuge, besa ni aktivizma (na mrežama) koji su Nišlije ispoljile sada, dok je padala jedna po jedna grana.

Nije sporna, iz stručnog ili ličnog ugla gledano, ni činjenica da one zaista zaklanjaju pogled i narušavaju novi koncept otvorenog Trga.

Ostaje enigma, kada se već sve to znalo, kada je bilo rešeno odavno, zašto to nije urađeno normalno. U pristojno vreme i radnim danima. Da li se to i koga bojala vlast u Nišu kada su radnici morali da drhte i od testere i od hladnoće?

Možda strah i nije bio prisutan, ali jeste makar zebnja. Neizvesnost. I to iz prostog razloga jer građanin nije pitan. Niko od nadležnih nije pitao Nišlije, znajući za emotivni odnos koji prema tom drveću postoji, kakav je njihov stav o seči i uklanjanju. Mimo javne rasprave o projektu i ostalih procedura.

A da je pitao, možda bi dobio negativan odgovor. Pa bi onda, da se razmišlja proaktivno, te tri jele postale turistička atrakcija, a ne najveći neprijatelj. Možda sa tablom na kojoj bi pisalo:

„Dragi građani i turisti, možda vam zaklanjamo pogled, ali razumite nas. Mi smo simbol ovog grada. Ovde smo već pet decenija. Dovoljno da znamo ritam srca Niša. Ne znamo kako smo ovde dospele, ali delile smo i lepo i ružno. Tu smo da dočekamo i da ispratimo, pa zato i vama širimo ruke dobrodošlice.

P. S. Slobodno se slikajte i sa nama. :)“

Pa bi se tu prodavali suveniri, možda bi mogao da nastane još koji sadržaj koji bi doneo prihod gradu. Tako bi bio i vuk sit i jelke na broju.

Eto, moglo je tako da imamo turizmologe… Čekajte, pa imamo. Gradonačelnica Niša je master turizmolog! Ali je ujedno i članica Glavnog odbora SNS, pa je izgleda u borbi političke moći i struke, pobedilo ovo prvo. Simbolično je okićena grančicom jele pobeda autoritarne nad participativnom upravom.

Jelke su otišle i to je sada „prosuto mleko“, ali tabla i dalje može da se postavi. I to kod obližnje novosagrađene fonatne za koju Nišlije, takođe, niko nije pitao.

„Dragi građani i turisti, ja sam kič fontana i ostaću simbol vremena u kojem je moć bila važnija od pameti, a građanin nebitan i zgažen kao mrav. Uživajte u muzici i bojama.“

Autor je novinar iz Niša