Niš postao v.d. grad

Od najviših funkcija u Nišu trenutno su jedino gradonačelnica i predsednik Skupštine u punom mandatu.

Svi ostali – načelnici uprava, direktori javnih preduzeća, pa i po neke javne ustanove, su u takozvanom v.d. stanju.

Oni bi trebalo da budu vršioci dužnosti do raspisivanja konkursa i izbora funkcionera u punom mandatu, a ne duže od godinu dana.

Međutim, vodeći se konkursom koji je još pre nekoliko meseci raspisan za načelnike gradskih uprava i još nije okončan, i ta zakonska regulativa, kao i mnoge druge u Srbiji, ima klizno tumačenje.

Konkurs nije završen, ali su zato vrlo lako menjani v.d. načelnici uprava, pa sve to implicira na nestabilno upravljanje i uticaj iz političke sfere, na šta ukazuju i ekonomski stručnjaci.

Novoj garnituri SNS vlasti koja je upravljanje gradom preuzela avgusta 2020. godine trebalo je oko godinu dana da najbitniji deo sistema, direktno odgovoran za funkcionisanje grada i život građana, gradske uprave i preduzeća, u potpunosti prebaci u v.d. stanje.

Tako je napravila jedan sistem zavisnosti od onih koji po političkoj liniji dolaze na svoje funkcije – gradonačelnik, većnici i odbornici.

„Stručnost ispred politike“ bio je politički slogan Ujedinjenih regiona Srbije, a u Nišu, iako su URS-ovci na značajnim funkcijama u gradu i kumuju ovakvim odlukama, sada samo u dresovima SNS, slogan je okrenut u „politika ispred stručnosti“.

Nema valjanog objašnjenja zašto je baš sada odlučeno da se umesto raspisivanja konkursa za direktore preduzeća kojima su istekli mandati, oni prebace u v.d. stanje.

Jasno je da ovim potezom političari na najvišim funkcijama pokazuju „ko pušta kišu“, ali vodeći se tom političkom linijom može se naslutiti da su za takvu odluku možda presudni i predstojeći izbori.

Više puta je dokazano da podrška glasanju, trenutno najjačoj partiji, najviše dolazi iz javnog sektora i to tako što se mnogi primoravaju da im daju glas.

Prikupljaju se kapilarni glasovi, radnici i službenici se odvode na mitinge po potrebi, a javni resursi se koriste za stranačku propagandu.

Da li će iko od direktora u v.d. stanju smeti da kaže „neću“?

Da odbije da „pozajmi“ kamion za kačenje stranačkih banera? Da odbije prikupljanje sigurnih glasova?

Da radnike autobusima vozi na stranačke skupove?

Gradonačelnica je rekla da izbori nisu presudni i da komisija priprema konkursnu dokumentaciju za izbor direktora, ali još nema naznaka kada bi oglas mogao da bude obelodanjen.

Mnogi direktori i načelnici nisu se mnogo gnušali „rada za stranku“ ni dok su bili u punom mandatu, ali u v.d. stanju sve je labavo, a najlabavija je fotelja.

Poznavaoci fotelja kažu da sa njom čovek nekako sraste, pa su i rastanci teški. Naprednjaci, očigledno, to dobro znaju. Zato i Srbiju godinama drže u v.d. stanju.

Statistika „Transparentnosti Srbija“, u istraživanju koje je sprovedeno početkom godine, pokazala je da od 34 preduzeća u kojima država ima 100 odsto vlasništva, samo osam njih ima direktore koji su izabrani na konkursima, tri direktora su u zakonskom v.d statusu, u 18 preduzeća je direktorima istekao v.d mandat, dok su u pet javnih preduzeća direktori imenovani bez konkursa.

Niš i tu ima rekorderku, direktorku Zavoda za transfuziju krvi koja je od 2012. godine u v.d. statusu. I to niko ne planira da menja.

Ovakvo stanje u Srbiji kritikovala je i Evropska komisija u svojim izveštajima iz 2019. godine, a oni koji su pisali izveštaj sa željom da upozore na štetnost takvog stanja i skretanje sa evropskog puta, zapravo su ispisali razloge zbog kojih vladajuća garnitura od v.d. statusa i danas ne odustaje – nemamo profesionalizovanu, već politički obojenu javnu upravu koja nije u službi svih građana.

Drugim rečima, građani su manje bitni od kontrole i moći.

Autor je novinar