Nisam deo "naroda tvog"

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Te njene reči nisam zaboravio. Poslednjih godina, a posebno ovih dana, one postaju veoma aktuelne. Naš samozvani prvi političar sebi dozvoljava da se građanima pompezno obraća „Narode moj“. Lik kralja Ibija, iz poznatog pozorišnog komada francuskog književnika Alfreda Žarija, sve je prisutniji na političko-tabloidno-estradnoj sceni. On teatralno i patetično, zavisno od scene i jačine reflektora, stavlja do znanja svima u Srbiji da je sve njegovo vlasništvo, ljudi i materijalno bogatstvo. Novopečeni kralj Ibi ne haje za institucije srpskog Ustava. Vlada, parlament, sud i Ustav postali su samo forma. Parlamentarna demokratija dovedena je za vreme njegove troipogodišnje vladavine do apsurda. Kako se samo osiono ponašao prema poslanicima opozicije pre par meseci prilikom rasprave o „Beogradu na vodi“.

U svojim monolozima poručuje: „ne dam pare za penzionere“, „ne dam ministre Gašića i Lončara“. On je merodavan i za ocenu podobnosti doktorata i odbrane plagijata. Nastupajući sa lične pozicije njegova premijerska funkcija izvršne vlasti ostaje negde zaturena. To se vidi kada kaže: „Osećam netrpeljivost prema sebi i stranci koju vodim.“ A o njegovom bahatom odnosu prema novinarima moglo bi se mnogo toga napisati. Stalno se oglašava i za sve je merodavan. Zaboravlja pritom (ako mu je uopšte i poznata) na mudru latinsku izreku koja kaže: „Nije dobro kada se vlast stalno čuje“.

Mnogo je njegovih brzopletih i naprečac donetih odluka bez konsultacija sa merodavnim državnim i naučnim institucijama. Svojevremeno pompezno najavljena borba protiv kriminala i korupcije bila je pucanj u prazno. Nijedan od 24 slučaja neuspele privatizacije nije sudski procesuiran. Podsetio bih na nezakonitu otimačinu, uz sramni blagoslov Ustavnog suda Srbije, dela penzija. Projekat „Beograd na vodi“ nije nikakav poklon, kako nam je On predstavio, već će biti popločan podignutim kreditima, koje će i onako već prezadužena Srbija morati da vraća Emiratima. Samoinicijativni neuspeh sa dovođenjem Tonija Blera bezočno je zataškan. Za njegove domaće i strane kadrovske promašaje nikome ne polaže račune. Nedavno je euforično obećao 150 miliona evra za podizanje Nacionalnog stadiona, dok su Zvezdin i Partizanov avetinjski prazni. Stalno govori o „kočničarima reformi“, a one nisu ni u prvoj brzini.

On na sva usta govori o štednji i zatezanju kaiša, a dobro su poznata primanja podupirača njegove autoritarne vlasti: Tabakovićeve, Bajatovića, Krkobabića, Petrović Pavla, predsednice Ustavnog suda Srbije Vesne I. Prelić.

Poltroni, kukavice, uvlakači i neznalice, pripadaju njegovom ešalonu. Ova kamarila uvodi društvo u političku tabloidizaciju. Na nju On može manipulacijama da računa i da je svojata nazivajući je: „Narode moj“. Dobar deo građana nije „njegov narod“. Oni sa građanskom kuraži sigurno nisu njegovi. U ime takvih odbijam da nas novopečeni kralj Ibi svojata.

Predrag Kuzmanović, profesor književnosti, Smederevska Palanka