Niška taksi politika za punije autobuse

Svako ko se ikada vozio taksijem u Nišu mogao je da uvidi dve stvari – uglavnom moderna i hibridna vozila i povoljne cene.

Cene ni po zvaničnom cenovniku nisu previsoke, ali je vožnja bila još povoljnija kada se od konačne sume oduzme 10 ili 20 odsto. To su primenjivala skoro sva udruženja koja rade u gradu, pa su i Nišlije obilato koristile njihove usluge.

Međutim, kako kažu u udruženjima, popusta više nema jer je iz Ministarstva saobraćaja stiglo upozorenje da će inspekcija kontrolisati vozače koji ne bi smeli da daju popuste jer tako krše gradsku odluku o minimalnoj ceni taksi prevoza u gradu.

Drugim rečima, inspekcija neće više da dozvoljava taksi udruženjima da rade na svoju štetu, da rade i ispod propisane minimalne cene. Bravo za inspekciju koja je počela da štiti i privatni interes.

Ali zašto baš sada? Gde su inspektori bili prethodnih godina koliko su i popusti aktuelni? Kako su se baš sada setili da taksisti ne bi smeli da rade protiv sebe i svog profita?

Mnogi građani, a i neki taksisti misle da se inspekcija sada probudila iz zimskog sna kako bi građane naterala da se češće odlučuju za javni prevoz. Zbog korone, vrućine i gužvanja, ljudi radije biraju taksi umesto autobusa, a to se, po svemu sudeći, odražava i na prihode gradskog preduzeća Direkcije za javni prevoz.

Zato Nišlije i negoduju jer, kako sami pišu na mrežama, neće u autobuse u kojima nema klime ili koji ne poštuju red vožnje ili najčešće kasne, pa moraju da ih čekaju, tvrde, i po četrdeset minuta. A onda se svi zguraju u jedno vozilo usred pandemije i sa maskama, jer ko zna kada će sledeće da naiđe.

Umesto da se to poboljša, da usluga gradskog prevoza bude prilagođena i postane primamljivija građanima, očigledno se došlo na drugu ideju – da se inspekcijom pripreti taksistima. Vožnja će onda biti skuplja, pa će određeni procenat Nišlija pod ekonomskim pritiskom preći u autobuse.

Dokaza za to, naravno, nema i iz Grada kažu da postoji odluka i da taksisti moraju da je poštuju. Ipak, znajući autoritarnu prirodu aktuelne garniture koja je ispoljena od usvajanja budžeta bez javne rasprave do sečenja jelki u centru grada u cik zore, teorija da se pražnjenjem taksija pune autobusi deluje dosta realistično.

Realistično, ali naravno pogrešno, jer ne samo da stvara revolt među putnicima, ona svesno radi na smanjenju prihoda jednoj grani koja u gradu dosta dobro posluje i od koje se hrani više stotina porodica. Među taksistima ima i profesora i inžinjera koji u aktuelnom sistemu nisu našli svoje mesto u oblastima za koje su se školovali.

I to samo zato jer postoji očigledna nesposobnost, neznanje ili nešto treće da se gradski prevoz u Nišu konačno pomeri sa tačke od pre desetak godina gde se i danas nalazi. Za to su potrebni, pre svega, stručnih ljudi koji bi upravljali Direkcijom, koji bi znali da ceo sistem modernizuju u skladu sa evropskim gradovima gde običan svet i ne pomišlja o taksi prevozu već redovno plaća bus kartu.

Onda bi i tenderi za izbor prevoznika morali da budu pošteni i savremeni, a ne prilagođeni određenim prevoznicima koji i dalje znaju da niškim ulicama provezu po neku krntiju koja zagađuje više od Toplane i neretko leti greje, a zimi hladi. A sve to ukupno znači da bi trebalo da se prestane sa partijskim zapošljavanjima i partijsko-burazerskom ekonomijom. Jasno je da je danas to skoro pa nemoguće.

Zato se bolesti sopstvene nakaradne politike leče kaznama. Ali suštinski se ovakvim odlukama i ne kažnjavaju taksisti koji krše gradsku odluku i to nije sporno, već građani kojima se sužava izbor prevoza kojim žele da se prebace od tačke A do tačke B.

Osnovni razlog postojanja gradske vlasti je da olakša živote građanima, ali neki su izgleda to zaboravili ili nikada nisu ni znali. Ili možda gradska vlast više i ne služi tome?

Autor je novinar iz Niša