Svako ko se imalo bavi izjavama „opozicionih“ političkih lidera u poslednje vreme, nije mogao da ne primeti kako je postao opšte prihvaćen trend napadanje LDP-a.
Meni je jasno zašto je to tako, ali hajde da malo zagrebemo ispod površine. Pre svega me interesuje argumentacija na osnovu koje se napada LDP i šta se to stavlja LDP-u na teret.
Od svog osnivanja LDP je u opoziciji, dok su svi ostali kohabitirali, „istorijski se mirili“, donosili Ustav, potpisivali energetske sporazume, palili Jarinje – drugim rečima, svi su sa pozicije vlasti doprinosili stanju u kome se sada kao društvo i zemlja nalazimo.
Tada su nas napadali sa pozicije vlasti, sada nas napadaju iz uloge opozicije. Samo je drugačiji metod i način. Tada su nas napadali zbog politike koja je ugrožavala njihov opstanak na vlasti, a sada nas napadaju jer smo za sve bili u pravu i jer je vreme ogolilo njihovo neznanje, bezidejnost i politički diletantizam. Tada su nas napadali preko tabloida uz poruke da smo „izdajnici“, „narkomani“, „pederi“. Stvarali su ili ćutali na atmosferu u kojoj je sasvim normalno paliti nam i razbijati kancelarije, pretiti članovima i simpatizerima, širiti najgnusnije laži. Danas napadaju da smo opet izdajnici, ali sada ne državni, pošto oni više nisu država – sada smo „izdajnici opozicije“.
A zašto? Zato što se ne slažemo sa njihovom bezidejnom i jalovom politikom? Zato što smatramo da njihovo pogrešno vođenje države nije recept za uspešno opoziciono delovanje? Zato što se i sada ponašamo onako kako smo se uvek ponašali – racionalno, politički zrelo i odgovorno, vođeni našim političkim stavovima i uverenjima da je dobra odluka dobra odluka, a loša je loša, bez obzira ko je donosi? Zato što nam politički nastupi i stavovi nisu zavisili ni od Koštunice, ni od Tadića, pa tako sada ni od Vučića i Dačića, već samo od programa? Zato što su svojom sujetom, propuštenim prilikama, političkim neznanjem stvorili uslove da SNS dođe na vlast, pa im je sada svako kriv osim njih samih?
Zato što nisu hteli da idemo ujedinjeno na izbore, pa je SNS dobio apsolutnu vlast i razbijenu opoziciju? Neprihvatljivi smo zato što na lidersku opozicionu ulogu pretenduje neko ko nema nijedan politički stav i ko opoziciono političko delovanje posmatra kao višegodišnji činovnik sistema, samo ovog puta van tog sistema. Napadaju nas jer nismo spremni da zbog njegovog privremenog rejtinga odustanemo od naše politike i našeg ubeđenja da nam za političko rivalstvo nisu potrebni rovovi, šlemovi i društvo zatrovano mržnjom i podelama. Napadaju nas što ne pristajemo na njegovu sujetu, isključivost i nadmenost u stavovima da ako ne prihvatamo bezuslovno njegove načine opozicionog delovanja da smo samim tim saradnici vlasti, i što ne želimo da nam se ponovi Vojislav Koštunica. Slažem se da je najveća opasnost kada se neslaganje sa liderom predstavi kao napad na celu državu, ali zar to ne može da važi i za lidera opozicije ili onoga ko pretenduje na to mesto? Zar se ne vidi sličnost?
Autor je član Predsedništva LDP-a
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
