Nismo pred bankrotstvom, ali trudimo se

U naredne dve i po godine je porastao za sedam milijardi evra, doduše delom i računski, zbog rasta dolara u odnosu na evro i dinar, a deficit budžeta dostigao 6,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Tek tada je stvarno dogorelo do nokata, pa vlast pokrenu, kako rekoše, bolne reforme, koje su se, ako ćemo pravo, svele na smanjenje plata u javnom sektoru i nezakonito umanjenje penzija.

Kako piše Nedeljnik „Radar“ a preneo Danas, prema preliminarnim podacima, javni dug trenutno iznosi 38,2 milijarde evra.

Porastao je, dakle, za dvanaest godina 146,4 odsto, više od ostalih ekonomskih veličina (BDP, plate, penzije) koje su rasle, prvenstveno, zahvaljujući inflaciji i skoro fiksnom kursu dinara u odnosu na evro.

U 2024. godini, prvoj godini realizacije investicionog programa u vezi, kako kažu, najveće razvojne šanse, posle litijuma, Ekspo 2027., za pola godine zadužismo se skoro dve milijarde evra, sa velikim izgledima da kamate po javnom dugu ove godine premaše 1,5 milijardi evra.

Još je ostalo nepune tri godine do završetka svega započetog u vezi manifestacije Ekspo, pod koju smo uvrstili i mnoge druge javne investicije, zarad jednostavnijeg ugovaranja cene radova.

Nagađati koliko ćemo tada dugovati deluje skoro zlurado i nepristojno. No i pored činjenice da dugujemo koliko dugujemo i što dospeli dug ne možemo da vraćamo bez novih zaduživanja, nismo pred bankrotom, kao što nismo bili ni 2012. godine, ali nema osnova ni za spokojstvo, a kamoli za hvalu napretkom, zbog koga nam, kažu, mnogi podmeću nogu, ne bi li nas zakočili.

Prođoše silne godine, koje su mnogi, sa kojima smo se nekad upoređivali, mnogo bolje iskoristili, pa zahvaljujući i nama i njima stojimo na 54 odsto evropskog proseka razvijenosti.

Godinama živimo sa činjenicama pogubnim po brz i održiv razvoj ekonomije, počev od sve većeg deficita potrebne radne snage i zabrinjavajuće zavisnosti ekonomije, pa i standarda, od stranog kapitala i doznaka iz inostranstva, od čega nam presudno zavisi i spoljna likvidnost i vrednost domaće valute u odnosu na evro. Sve to, naravno, po cenu gubitka neophodnog stepena suverenosti u vođenju razvojne i ekonomske politike.

Što je još gore, niti imamo, niti smo u stanju a ni voljni, da stvorimo sistem, uspostavimo procedure odlučivanja i način vladavine podoban i stimultivan za potencijalne domaće investitore i opredeljenje mladih da svoje životne ciljeve ostvaruju u svojoj zemlji.

Da ne govorimo, o odsustvu interesa postojećeg bankarstva, pretežno u stranom vlasništvu, za kreditnu podršku potencijalnih domaćih investitora koji i sami zaziru od važećeg investicionog i poslovnog ambijenta u službi stranih investitora.

Nažalost, ovogodišnja ekonomska kretanja, očekivano, ozbiljno potvrđuju nagomilane funkcionalne poremećaje u našoj ekonomiji.

Na jednoj strani su usporavanje robnog izvoza i usporavanje rasta industrijske proizvodnje, što se može objasniti i sve značajnijim investicionim ulaganjima u delatnosti bez izvoznog sadržaja.

Prošlogodišnji rast izvoza je bio svega 3,7 odsto.

U prvih pet ovogodišnjih meseci je povećan svega 0,6 odsto u odnosu na prošlogodišnji u istom periodu, a majski je manji od prošlogodišnjeg majskog izvoza za 3,3 odsto. Teši dobar rast izvoza usluga IT sektora, što će donekle ublažiti rast deficita ukupne spoljnotrgovinske razmene.

Petomesečna industrijska proizvodnja je veća od prošlogodišnje u tom periodu za dva odsto, a majska manja za 1,1 odsto od majske iz prošle godine i 1,9 odsto od prošlogodišnje prosečne mesečne proizvodnje.

Povoljan procenjeni rast BDP-a u prvom kvartalu ove godine posledica je, prvenstveno, značajne građevinske aktivnosti, novih nekretnina, rasta trgovine na malo, rasta usluga ukupno, a posebno finansijskog sektora, zbog visokih kamata.

Nasuprot nepovoljnih rezultata izvoza i industrijske proizvodnje stoji rast plata i penzija znatno iznad inflacije s kojom računa Narodna banka Srbije, što može da uzrokuje rast troškova proizvodnje i rast cena zbog povećane tražnje, tako da svođenje ovogodišnje inflacije na četiri odsto može ostati pusta želja.

Jedino je izvesno da će kurs dinara ostati isti ako ne i još jači, jer ne zavisi od kvaliteta naše ekonomije, što može dodatno ugroziti izvoz, kojem loša privredna kretanja kod najvećih uvoznika naših proizvoda, inače, ne ide naruku.

Ovako kako je počela, sve su prilike da će ova godina biti suštinski gora od prošle a bolja od naredne dve.

Čvrsto smo na tom putu.

Autor je ekonomista

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.