Nismo tako malobrojni

Blagodarim Vam i pristajem uz Vaše napore da pažljivo pratite, (iš)čitavate i analizirate tekuća zdravstvena (i s njima povezana) dešavanja – tekstove, gestove i poteze – nadležnih, nenadležnih i kvazinadležnih subjekata, građana i stručnjaka/“stručnjaka“.

I da obelodanjujete, da podvlačite i osuđujete obilje sramnih postupaka u našoj sredini koji već predugo traju.

Uz strašne i nesagledive posledice pro futuro.

A ponašanja, medijski nastupi, kao i novinske beleške pozvanih, smelih i stručnih, patriotski i humano nastrojenih – s obzirom na kompleksnost i osetljivost teme/a – najčešće nisu i ne mogu da budu jednostrano intonirani.

Već prevashodno kako medicinski, tako i pravno i moralno.

I sociološki i psihološki, svakako. Pa tek onda – politički i ekonomski.

U našem kraju je gotovo sve pa i ovo apsolutno obrnuto – naopako postavljeno!

Nota bene, pred nama su pitanja od prvorazrednog nacionalnog i državnog značaja.

Stoga je i te kako važno da poslenici istih ali i različitih struka iznose na videlo potkrepljena lična mišljenja – pogotovo ona oprečna, kritička – o najvažnijim društvenim problemima, o ozbiljnim strateškim, taktičkim i operativnim dilemama.

Svako iz svog vlastitog, ekspertskog i neekspertskog ugla.

Uz neophodne „mostove“ susretnutih disciplina i oblasti u istoj kardinalnoj društvenoj nevolji koja nas je – ne i bez naše krivice! – zadesila i okupirala.

Dakako, neophodno je svakad misliti, govoriti i postupati bona fide.

Ključno je da se u što većem broju medija, štampanih i elektronskih, dâ(je) mogućnost, pruža prilika i za druga, treća – drugačija argumentovana gledanja.

Kao i delanja nadležnih, ali i združenih, probuđenih građana – ovog nesrećnog izmanupilisanog i zloupotrebljenog naroda.

Nema sumnje: GENS UNA SUMUS, doktore Radovanoviću – što se tiče postulata zaštite narodnog zdravlja i vladavine prava, kao i sagledavanje celine aktuelne srbijanske situacije, ali i pojedinih njenih detalja, pa i štetočinskle uloge određenih lica (koje Vi, i ne samo Vi – s prâvom i valjanim razlozima žigošete!), tj. javnih i nejavnih „ličnosti“.

Dobrobit nacionalnog zdravlja i pravedno pravo – maltene ovde i ne od juče urušeni do neprepoznatljivosti! – morali bi bespogovorno da idu ruku pod ruku.

Što u sadašnjoj kriznoj i kritičnoj Srbiji uopšte nije slučaj! Uz nezanemarljive – ali sada i ovde u drugom planu! – ekonomske i političke parametre.

Na kraju krajeva, dragi profesore Radovanoviću, zebem da naši tekstovi (i drugi slični alarmirajući apeli), ma i koliko (ne)dobri i (ne)istiniti bili (neka prosude drugi!), nisu dovoljni da bi se promenili tekući kardinalno pogrešni glavarski glasovi, gestovi i potezi, kao i besprizorno ćutanje onda kad se mora zvanično i odgovorno kazivati.

Ma kakvo zdravlje građana, ma kakve sve brojnije tragične smrti i katastrofalne postkovid posledice, ma kakve obećane pa poreknute „njihove kovid propusnice“ (i bi, i ne bi ih uveli – istovremeno!) – njima je jedino stalo do zadržavanja sopstvene vlasti i moći, do očuvanja ekonomskih pozicija onih koji ih – i koje oni sâmi – zdušno podupiru!

No, mi nećemo nipošto prestati da ispravljamo andrićevske krive Drine, uz rizik da učinak bude i neznatan, odnosno nedovoljan. Nastavićemo našu misiju – nismo tako malobrojni, naprotiv! – prema svojim mogućnosti, profilu i energiji.

I tô ne samo zbog njih tamo osionih, razobručeno vladajućih, nego i zbog svih ostalih pripadnika društvene zajednice – svesnih i nesvesnih – i zbog sopstvene ljudske i stručne savesti.

Na koncu, oni – ti trenutno zabasali na svetlost političke, lekarske i druge „pozornice“, ali i oni tipovi u senci – moraju biti drastično a civilizovano kažnjeni zbog svega što nam čine i što su nam su učinili.

Ne samo na planu zdravlja. Sankcionisani na izborima ili na drugi zakonit i legitiman način. Da se tako nešto sveukupno uzev nikada više ne bi ponovilo!

A naše međusobne razgovore – uvaženi kolega i delatniče na istom nasušnom poslu – možemo žustro nastaviti /i/ na Tašmajdanu, recimo u „Poslednjoj šansi“ kada se tamo – u nekom predahu između mojih obaveza na Fakultetu – budemo opet možda uskoro sreli. Nadam se u dobrom zdravlju i raspoloženju. Uprkos svemu u nama i oko nas.

Do tada, pozdrav srdačnosti, odobravanja i razumevanja za Vašu agilnost u medicinskom prosvećivanju naroda, pa i nekih kolega. Uz zahvalnost, osobito štampanim medijima koji Vam/nam ustupaju dragoceni prostor.

Autor je redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu