Foto: Beta/Branislav BožićU Indiji, sa 1,4 milijarde ljudi, izbori u počeli, očekuju se izbori za Evropski parlament za pola milijarde građana, a u novembru, u SAD, sa 350 miliona stanovnika, i nigde se ne postavlja pitanje izborne krađe.
U Srbiji, drugog juna, su izbori u 88 gradova i opština, što je jedinstven primer u svetu podele lokalnih izbora, ali je sada jasno da je to bilo u cilju prethodne ali i sadašnje izborne krađe.
Ni sada od fer i poštenih izbora nema ništa. Komisija za birački spisak tek počinje rad, gde ništa nije urađeno za desetak i više godina, a tek se očekuje drugi sastanak sa rukovodstvom javnih medijskih servisa.
U međuvremenu je formirana vlada Srbije, nakon četiri i po meseca od decembarskih izbora, a milionskom auditorijumu je jasno da je režim uhvaćen u krađi, i kao da to nije ništa.
Barem za one nadležne, tužilaštvo i Ustavni sud. I posle podele u opoziciji daju se izvesne šanse da u Nišu, Novom Sadu, Čačku, Valjevu i još nekim sredinama osvoji vlast.
I decembarski izbori pokazali su da je Beograd ako ne dobijen a ono barem podeljen po glasovima birača uprskos neviđene krađe, sa velikom prednošću u Novom Beogradu i u još nekim centralnim opštinama.
Protok vremena učinio je svoje, režim radi po starom, jer su sve poluge moći prigrabljene, pre svega državna kasa, pravosuđe, policija…
Srbija je duboko centralizovana država, gde za razliku od demokratskih društava lokalne samouprave imaju male nadležnosti, najviše u oblasti komunalnih usluga, ali i tu se vaga politički rejting.
Neke davne 1996. godine pokazalo se da se može pobediti režim, od onih 12 velikih gradova gde je opozicija dobila izbore, ali je to bilo i pod uticajem međunarodnih faktora, pre svega značajne uloge Felipea Gonzalesa, uglednog svetskog političara.
Toga sada nema, ali postoji jasan uvid Evropskog parlamenta i donetih preporuka ODIHR-a da neće biti nove izborne pljačke, barem ne one epskih razmera.
Uostalom, bilo je vidljivo i 2020. godine na lokalnim izborima u Šapcu, gde je stranka „Zajedno“ sa udruženjima građana izašla na izbore a opozicija bojkotovala izbore, da su naprednjaci spremni na sve.
Prvi put su u igri bile kriminogene grupe sa već prepoznatljivim ucenama, bugarskim vozovima, potplaćivanjima birača…
Na decembarskim izborima sve je to rezultiralo i masovnim migracijima birača ne samo iz onih mesta gde nije bilo lokalnih izbora nego i iz drugih, okolnih država.
To bi u sadašnjim okolnostima trebalo da izostane, jer će tu biti posmatrači iz Evrope kao i Crte.
Ali, ostali su spiskovi socijalno ugroženih građana, zaposlenih u javnim preduzećima i ustanovama, i to je ta već stečena prednost uz onu nemerljivu, monopol nad medijima.
Lokalni mediji, barem oni profesionalni, mogu se izbrojati na prste jedne a teško dve ruke.
Ipak, stranke opozicije i udruženja građana ne počivaju na čvrstom, vojničkom ustrojstvu, pre svega se radi o biračima koji kritički sagledavaju političke odnose.
Ma kako se uvrežilo mišljenje da moral i politika ne idu zajedno, od samog iskona, Stare Grčke, politika počiva na moralu, zajedničkom dobru za građane, a jasno je da morala nema u naprednjačkom kolopletu, ovoga puta sa svim mogućim partnerima u cilju očuvanja vlasti, pljačke i privilegija.
I to je izbor za građane.
Autor je novinar iz Šapca
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
