Foto: Medija centarPovod da se pozabavimo ovim pitanjem je vest o ugovoru kojim je „Telekom“ ustupio kompletnu kablovsku televizijsku mrežu „Telenoru“ sa namerom da zajedno uruše konkurentski potencijal „Junajted grupe“, u okviru koje posluju kompanija SBB i nezavisne televizije N1, Nova S i Sport klub, kako bi stavili tačku na njihovo poslovanje.
Ugovor nije objavljen, ali je javnosti predočen strateški akt „Telekoma“ o namerama.
Osnov (kauza) ugovora je cilj koji se njegovim zaključenjem želi postići. Prema članu 51 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO), svaka ugovorna obaveza mora imati dopušten osnov.
Osnov ugovaranja se obično navodi u samom ugovoru, ali se pretpostavlja da obaveza ima osnov i kad ugovorom nije izražen, što predviđa stav 3 istog člana.
Otuda, ako u njemu iskaza o osnovu nema, cilj ugovaranja se identifikuje uz pomoć pregovaračkih beleški, predugovora, dokumenata ugovornih strana ili na bilo koji drugi primeren način.
Zato predsednik Republike neosnovano tvrdi da strateški interni akt „Telekoma“ tome ne može poslužiti.
Osnov ugovora mora biti u skladu sa prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima, jer je u suprotnom, po članu 51 stav 2 ZOO, nedopušten.
– Prinudni propisi imaju imprerativni karakter, a takve su i odredbe Ustava o: zabrani diskriminacije zbog političkog ili drugog uverenja (član 46 stav 1), slobodi mišljenja i izražavanja (član 46 stav 1), otvorenom i slobodnom tržištu (član 82 stav 1) ili zabrani obraničavanja slobodne konkurencije i stvaranja monopolskog, odnosno dominantnog položaja (član 84 stav 2).
– Javni poredak čine: suverenost građana, načela građanske demokratije, ljudska i građanska prava i slobode, vladavina prava, podela vlasti, nezavisno sudstvo, socijalna pravda, kao i pripadnost evropskim principima i vrednostima (čl. 1-4 Ustava).
– Dobri običaj su pravila ponašanja koja nastaju stalnim i dugotrajnim ponavljanjem u istim situacijama ili prilikama, zavisno od istorijskih, socijalnih, kulturnih, etičkih i drugih uslova, s tim što u privrednim odnosima imaju poseban značaj zbog čega se i registruju uzansama.
Ako je osnov nedopušten, ugovor je, po članu 52. ZOO, ništavan. Ovo se, pre svega, odnosi na teretne ugovore, ali po članu 53 stav 3 ZOO, i ugovori bez naknade su ništavi ukoliko je pobuda za njihovo zaključenje protivna prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima, čak i onda kada drugi ugovarač nije znao da je bilo koji razlog ništavosti bitno uticao na njegovog saugovarača.
– Kakav je karakter spornog ugovora saznaćemo kada postane dostupan javnosti, jer će se tek tada znati koju od ove dve opcije valja imati u vidu.
Prema članu 109 ZOO, na ništavost ugovora može se pozivati svako zainteresovano lice, a sud na nju pazi po službenoj dužnosti. Važno je naglasiti da utvrđivanje ništavosti može zahtevati i javni tužilac.
Zainteresovana lica su ona na čiju je štetu ugovor zaključen, a svako od njih ima stvarnu legitimaciju za podnošenje tužbe.
Javni tužilac ima procesnu legitimaciju, jer tužbu podnosi u svoje ime a za račun zainteresovanih lica, kao komisionar.
Pošto na ništavost ugovora pazi po službenoj dužnosti, sud o njoj mora da vodi računa u svakoj parnici u kojoj se zahtev ili predlog zasniva na njegovim odredbama. Valja, najzad, ukazati i da pravo na isticanje ništavosti ne zastareva, po članu 110 ZOO.
Propisi za rešavanje pitanja kojim smo se pozabavili, dakle, postoje, samo čekaju da budu primenjeni.
Autor je bivši sudija Vrhovnog suda Srbije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
