Nisu građani omogućili Belivuka

U Srbiji danas vlast najavljuje konačni obračun sa kriminalom u javnom sektoru i pravosuđu, a na televiziji se prikazuju fotografije žrtava kriminala sa odsečenim glavama, kao u Islamskoj državi. Sam vrh države najavljuje obračun sa podržavaocima organizovanog kriminala u redovima izvršne i pravosudne vlasti.

Istovremeno, u takvom stanju kriminala u zemlji, pravosuđe je kamen spoticanja u daljoj evropskoj integraciji, umesto da bude motor za ostatak društva, kao uzor integriteta, kompetentnosti i usvajanja evropskih standarda.

Pravosuđe je danas, po zvaničnim ocenama Evropske komisije, najgori deo države. Po ispitivanjima javnog mnjenja građani imaju najmanje poverenja u poštenje pravosuđa, umesto da imaju najviše poverenja u taj deo vlasti.

U takvim okolnostima, koje se u teoriji nazivaju „sistemskom korupcijom sistema“, posebna je odgovornost tužilaštva da postupa prema korumpiranim pripadnicima pravosuđa samog. Isto se odnosi na korumpirane javne službenike i nosioce institucionalnih ovlašćenja.

Rumunska specijalna tužiteljka za borbu protiv korupcije, Laura Kovesi, koja je sada glavna tužiteljka Evropske unije, pokazala je kako se to radi u svojoj zemlji, u kojoj je optužila i procesuirala više bivših ministara i direktora javnih preduzeća, kao i jednog bivšeg predsednika vlade. U istoj zemlji uhapšeno je i procesuirano više visokorangiranih sudija i tužilaca.

Možda u Srbiji, na kraju Vašeg mandata, i ne postoje uslovi da državni tužilac radi sve ono što je uradila Laura Kovesi, ali svakako postoje uslovi da izdate nekoliko važnih smernica tužiocima u vidu obaveznih uputstava za postupanje u vezi sa krivičnim delima korupcije i zloupotreba različitih ovlašćenja u pravosuđu i javnoj administraciji.

Nemoguće je da Vi, kao državni tužilac, ne znate kolika je korupcija u javnom sektoru i pravosuđu kada to konstatuje Evropska unija, i kada je pravosuđe deo vlasti u koji, po svim ispitivanjima javnog mnjenja, građani Srbije imaju najmanje poverenja.

Umesto da u pravosuđe, kao korektivni instrument, građani imaju najviše poverenja, oni pravosuđe vide kao najkorumpiraniji deo države.

Kako reagujete na saznanja o korupciji sudija, koja je galopirajuća, a posebno na sinergije u korupciji sudija i pripadnika izvršne vlasti?

Koliko je, na primer, Više tužilaštvo u Beogradu podiglo optužnica protiv korumpiranih sudija i javnih službenika, imajući u vidu da postoji veliki broj krivičnih prijava za neka od najnemoralnijih i društveno najštetnijih dela koja čine sudije i javni službenici?

Šta tužilaštvo čini u vezi sa tabloidnim linčom ljudi koji su stranke u sudskim postupcima, a čiji najosetljiviji lični i porodični podaci, koji su zakonom strogo zaštićeni, i nalaze se u posedu suda, dospevaju u javnost na najgori mogući način?

Koliko sudija koji vode te predmete ste uhapsili i procesuirali? A koliko tužilaca?

Šta se dešava sa advokatskim kancelarijama koje obmanjuju stranke, navodeći da sudija mora da se podmiti, da bi potom od stranaka uzimale novac, navodno za sudiju, i taj novac zadržavali za sebe?

Koliko takvih advokata ste u svom mandatu uhapsili i procesuirali?

Šta se dešava kada, dan-danas, jedan kriminalizovani deo političke vlasti preko predsednika sudova vrši pritisak na novoizabrane sudije, koje još nisu na stalnoj funkciji, da presuđuju protiv interesa političkih protivnika, i u najprivatnijim i u najjavnijim stvarima?

Koliko mogućnosti ima jedan mladi sudija, čije oči su uprte samo u budućnost u sudu, da se odupre pritisku maligne horde kriminalaca opremljenih političkim uticajem, kada takvi kriminalci na funkcijama zovu predsednike sudova i traže da se ne presuđuje, ili da se preduzimaju procesne radnje kojima se ugrožavaju najranjiviji u predmetima koji su inače sasvim jasni?

Zašto niste izdali obavezno uputstvo tužiocima da u svim slučajevima kada postoje kredibilne krivične prijave protiv javnih službenika na svim nivoima određuju zadržavanje i predlažu pritvor?

Znate li da postoje javni službenici koji skrivaju svoje diplome, te se do njih ne može doći ni po nalozima Poverenika za informacije od javnog značaja, a ono što se sazna o njima je protivrečno i govori o tome da možda uopšte nemaju legalne kvalifikacije? Znate li da se takvi takođe često provlače i po brojnim krivičnim prijavama koje su protiv njih podnošene, a nikada nisu savesno rešavane?

Izdali ste uputstvo da se postupa hitno u slučajevima napada na advokate i novinare, ali takvih uputstava nema za korupciju, kao da je ona manje važna stvar.

Zašto ne hapsite tužioce koji po više godina u fioci drže po zakonu hitne predmete a onda te krivične prijave, neposredno pred zastarevanje, forme radi, odbacuju, i to na nezakonite načine, obesmišljavajući tako prigovore advokata i drugostepene odluke višeg tužilaštva?

Zašto se obračunavate sa građanima, a ne sa nosiocima javnih funkcija, kada je kriminal nosilaca javnih funkcija, uključujući i sudije i tužioce, daleko štetniji za društvo od većine krivičnih dela koje mogu počiniti građani?

Nisu građani omogućili Belivuka, nego korumpirani deo javnog sektora, sa kojim i vrh države najavljuje obračun. Osnovna stvar u borbi protiv organizovanog kriminala je da on bez korupcije u javnom sektoru ne bi mogao postojati.

Poslednji je trenutak da se tužilaštvo pozabavi sudijama koje primaju mito, a kojih nije malo, tužiocima koji uzimaju novac za odbacivanje krivičnih prijava ili za odustajanje od krivičnog gonjenja, kao i javnim službenicima, pa i predstavnicima nezavisnih kontrolnih tela, koji krišom sarađuju sa kriminalcima ili zataškavaju nepravilan rad odmetnutog dela državnog aparata.

Posebno je važno da se sudije koje primaju političke naloge, od najmlađih do najiskusnijih, stave „na mere“ i da, zajedno sa svojim predsednicima sudova, budu uhapšeni i odgovaraju.

Sve ovo je moguće samo ako date obavezujuća uputstva da se tužilaštvo koncentriše na korupciju u javnom sektoru kao društveni prioritet.

Nije normalna situacija u kojoj gotovo nema sistematskog tužilačkog fokusa na korupciju sudija, tužilaca i advokata, a pravosuđe ima status najkorumpiranijeg dela države kod građana.

Ako Belivuk i drugi vukovi nisu dovoljna ilustracija neophodnosti obračuna sa odmetnutim javnim službenicima i pripadnicima pravosuđa, šta je potrebno da se fokus tužilaštva usmeri na korupciju?

Autor je redovni profesor, naučni savetnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu