Nisu građani Srbije bene

Sada sve to više nije važno, i predsednici većine političkih stranaka bi hteli da izbore za sebe status „kalifa umesto kalifa“. Čak je i novopazarski muftija video šansu da svojom predsedničkom kandidaturom dopuni „kolorit“ za dalju rustifikaciju svog političko-verskog omnibusa, ali i za javnu demonstraciju svojih „autohtonih“ autonomaških priča i „nadmoći“ svoje „nezavisne“ političko-verske priče u odnosu na ono što propovedaju njegovi sandžački politički rivali Rasim Ljajić i Sulejman Ugljanin. Ima u toj predizbornoj predsedničkoj „pomami“ i racionalnih motiva.

Jedan od njih, koji se i ovom prilikom javno manifestuje, jeste pokušaj političkih prvaka i novopazarskog muftije da svojim kandidaturama i „zarađenim“ glasovima stvore prostor za ucene onih koji ostanu u drugom izbornom krugu, radi dobijanja što povoljnijeg političkog položaja u budućoj podeli vlasti. Nije sporno „samo“ to što su takve namere nespojive sa njihovim predizbornim antikorupcijskim sloganima, već je veoma zabrinjavajuće što je postojanje ucenjivačkih matrica u političkom ponašanju, razvojno gledano, veoma opasno jer imaju veliki uticaj na podsticanje i „ozakonjivanje“ korupcije i korupcionaštva.

A građani – birači? Dosta im je „korupcionaško-antikorupcionaških“ janusovskih lica srpskih političkih delatnika! Oni žele predsednika Republike, premijera, ministre, državne sekretare i kompletnu državnu administraciju, koja neće biti ni predvodnik, ni „rob“ političkih stranaka ni tajkunsko-korupcionaških interesnih grupa. Videli su da takvi, do sada važeći, politički obrasci ponašanja ne „piju vodu“. Očigledno im je: da je korupcija stožer za ogromnu nezaposlenost, pljačkašku privatizaciju i alarmantno smanjivanje brojnosti nacije; da se korupcionaška svest „genski“ ugnezdila u „političko-stranačku pamet“ današnje Srbije; da ograničava privredni i društveni razvoj, i da opstaje nasuprot svih nacionalnih strategija o borbi protiv korupcije i dejstvima antikorupcijskih saveta, agencija, istražnih organa i sudova, i uprkos zaklinjanjima političara da će se ponašati i raditi drugačije.

U predizbornoj Srbiji se o svemu priča, sem o nespojivosti državnih i stranačko-političkih funkcija. Svi tu temu „previđaju“. Po nekom se povremeno otme da je to neustavno, ali „javni borci“ protiv korupcije i kandidati za državne funkcije, uglavnom, zaobilaze oko takvih tema kao „kiša oko Kragujevca“. A svi dobro znaju da je u spajanju stranačko-političkih i državnih funkcija koren korupcije i „belokragnaškog“ kriminala! Da bi takvu situaciju opravdali neki javni delatnici povremeno promrmljaju da ni u Evropi niko ne pravi pitanje oko vezivanja političko-stranačkih i državnih funkcija, pa zašto da Srbija tu bude perjanica?!

Prema jednom neobjavljenom istraživanju 72,6 odsto građana bi sigurno glasalo za onog predsedničkog kandidata, nezavisno od njegovog stranačkog profila, koji bi se, uz podrazumevanu visoku i dokazanu stručnost i moralnost, javno obavezao da će sa proglašavanjem njegove izborne pobede prestati sve njegove političke funkcije u stranci koja ga kandiduje. Slični su stavovi građana, saglasno tom istraživanju, i prema glasanju za stranačke liste, jer bi oko 69,1 odsto građana sigurno glasalo za poslaničku listu one političke stranke, čija kredibilnost, ni istorijski, ni manipulativnom predizbornom kampanjom, ne bi bila dovedena u pitanje, ako bi nadležna upravna tela te stranke donela statutarnu odluku, saglasno kojoj bi, u trenutku izbora, prestale sve političko-stranačke funkcije njenim kandidatima – izabranim na državne funkcije.

Pa posle kažu da građani ne znaju kako se sistemski leči korupcija, suzbija tajkunizam i popravlja partokratska metodologija upravljanja državom. Nisu građani Srbije bene! Oni očigledno dobro znaju i kako se najlakše i trajno može obezbediti uspostavljanje demokratije i protočnost kadrova u našim cezaristički-koncipiranim političkim strankama, u kojima vođstva opstaju kroz vreme nezavisno od rezultata koje ostvaruju!