Nisu ljudi krivi što su besni

Tog petog novembra je hiljade i hiljade ljudi izašlo na ulice vojvođanskog velegrada, ali, što bi se reklo, ponovo se desilo ono što se uglavnom dešava u poslednjih desetak i kusur godina na protestima, a to je – ništa. Svi su očekivali da će da bude to Nešto, da će da se desi nekakav urnebes, da će da se stvar preokrene, barem u iluzornom smislu, ali je opet ostala praznina koja zjapi između ljudi koji su došli.

Čak je i mlađani autor iz Beograda potegao da bi se uverio na licu mesta šta se dešava, te je odneo utisak da je bilo baš dosta ljudi, ali su u jednom trenutku krenuli da se osipaju. Jer, kako da vam kažem, nije bilo energije, čak ni emocija koja nas povezuje, niti gnev, niti očaj, niti tuga. Nije bilo ni organizatora da usmeravaju masu i da je raspoređuju, iako je u pozivu delovalo ozbiljno pošto je pisalo „da se ne vode ljubimci i deca“.

Po medijima se jesu vrteli snimci incidenata, pa se stvorio utisak kod onih koji nisu tu da se nešto opasno dešava, ali je to nekako ipak ostalo izolovano, te se nije prenelo na ostatak mase. I sve to nije ništa novo, nije čak ni razočaravajuće, ali jeste neka vrsta konstante. Stara je floskula da su protestima potrebni ozbiljni organizatori i jaka logistika, ali to je u trenutku pisanja ovog teksta zaista nevažno.

Ono što jeste važno, a to postaje poprilično simptomatično, da se ljudi malo-malo pa ograđuju od ovih drugih koji svoj bes prikazuju kroz lupanje i lomljenje svega što im se pronađe na putu. Opozicione pahuljice i ostale dalaj-lame će reći da su to ubačeni elementi, da su to sve Vučićevi batinaši, da to nema veze sa mirnim građanima koji žele da po ko zna koji put prošetaju, ali da vas autor ovog teksta nešto priupita – pa šta i da jesu? Zašto je potrebno da se konstantno distanciramo od takvih činova? Zašto onda glumite rokenrol zvezde po svakojakim emisijama i člancima kako ćete ovu vlast juriti po ulicama, a onda zbog par kamenica dižete belu zastavu? Zašto već jednom prinčevi & princeze iz kruga dvojke – a pod time mislim na stanje uma, a ne na geografsku celinu – ne priznaju da postoje neke stvari kojima ne umeju da upravljaju?

Najblistaviji primer toga jeste pobuna protiv ponovnog uvođenja lokdauna u leto 2020, kada je nastala opšta panika u antivučićevskoj opoziciji i osmatračnici, te su uvaženi analitičari i ostali mislioci takozvane pristojne Srbije nazivali i te ljude nasilnicima i pitali se da li su „ta deca uopšte pročitala ‘Orlovi rano lete’. Mnogi su tada pozivali da se sedne na pod, kako bismo se razlikovali od ubačenih elemenata, a upravo ti pozivači sada sede u prvim redovima sa predstavnicima vlasti.

Nažalost, pokazalo se i to da masovnost uopšte nije okidajući faktor za bilo šta, osim da to bude lepa slika na internetu, ali ono što jeste od presudnog značaja – to je odlična organizovanost i spremnost na sve, kao što su to bili protesti Ženske solidarnosti ispred Informera, pa i bunt ispred Skupštine protiv uvođenja policijskog časa.

I ono što je najvažnije od svega, pošto sam izgleda đavolji advokat mladima koji su lupali Gradsku kuću u Novom Sadu, to je da su oni samo posledica grozomorne atmosfere u kojoj živimo već godinama unazad, da ne kažem decenijama. To su već generacije i generacije mladih ljudi, ako bolje pogledate, koje odrastaju u ovoj izopačenosti koju kreiraju Aleksandar Vučić, Ivica Dačić, Aleksandar Vulin i ostali satrapi iz SNSrbije. Da li je njihov bes organski, bustovan, mutiran ili pak izmanipulisan – to uopšte nije važno, već je bitno da u antivučićevskom korpusu malo stegnu zube i bace parole „mir, brate, mir“.

Da, postoje ljudi kojima je više muka od svega, koji ne mogu da se beskrajno šetaju ukrug i koji bi najradije zapalili sve. Da, postoje i ljudi koji bi želeli da mirno šetaju, stoje i pokazuju svoj prkos time, jer smatraju da je to dovoljno. I nijedni, niti drugi nisu krivi zbog toga što se tako osećaju, već upravo ova stoglava aždaja koja stoji prekoputa svih nas i proždire nam budućnost.

Autor je slobodni novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.