Nizak civilizacijski nivo i kulturološki šok

Dok su u gotovo celoj Evropi izostala organizovana okupljanja, čelnici Beograda su, baš u ovoj činjenici, videli šansu da privuku turiste iz drugih zemalja željnih provoda, suštinski ne hajući za zdravlje i živote publike.

Kakva je bila kulturna ponuda u Beogradu i gradovima u Srbiji tokom novogodišnje noći?

Za doček Nove godine gradska vlast Beograda organizovala je ove godine dva programa: prvi na tradicionalnom mestu ispred Narodne skupštine, čije su glavne zvezde bile Jelena Karleuša i Marija Šerifović, i drugi na Savskoj promenadi, koji je pre svega bio u promotivnoj funkciji Beograda na vodi i njegove novoizgrađene kule, uz učešće Gorana Bregovića.

U Nišu je glavna uloga pripala Zorici Brunclik, na Zlatiboru Vesni Zmijanac, dok je Novi Sad, idući u susret proglašavanju za Evropsku prestonicu kulture u 2022. godini, imao raznovrsniji program.

Nizak civilizacijski nivo i kulturološki šok, kao posledica višegodišnjeg propadanja kulture u Srbiji, bile su osnovne karakteristike ovogodišnjih dočeka na trgovima, što se pre svega odnosi na glavni grad i skaradan nastup Jelene Karleuše ispred Narodne skupštine.

Kada se ovome dodaju i preovlađujući programi oskudnog kulturnog nivoa u novogodišnjoj noći na televizijama sa nacionalnim frekvencijama – od kojih su neki bili i sa čistim pornografskim sadržajem, kompletirana je slika jednog zaostalog kulturnog modela koji se finansira i stimuliše od strane države.

Nasuprot ponuđenim domaćim programima u novogodišnjoj noći, putem TV ekrana mogli smo da pratimo sjajan, moderan šou „A strana“ na HRT1, koji nam je prezentovao najpoznatije svetske evergrin hitove u novim aranžmanima, u izvođenju odličnih mladih pevača i uz bogatu scenografiju.

Već tradicionalno, i ovog 1. januara imali smo priliku da prisustvujemo prenosu Novogodišnjeg koncerta Bečke filharmonije, koji redovno spada u sam svetski vrh umetničkih doživljaja.

Koliko god da smo mogli da uživamo u pomenutim događajima sa drugih prostora, ostaje žal što je naša zemlja trenutno daleko od savremenih kulturnih tokova.

Iako Srbija poseduje značajan kreativan i kulturan potencijal, on ipak dominantno ne dolazi do izražaja, već naprotiv – poslednjih godina prisustvujemo konstantnom urušavanju kulturnog nivoa.

Opravdanje za ovakvu situaciju ne može se naći u povlađivanju ukusu masovne publike jer se on stvara, neguje i razvija. Sve dok ovde ne bude došlo do kvalitativne promene odnosa prema kulturi i vrednostima koje ona simbolizuje, kao zemlja, ostaćemo na evropskoj kulturnoj periferiji.

Autor je član Glavnog odbora Demokratske stranke i član Resornog odbora za kulturu DS-a