Njihovih 5:0 za nas

Sa ovakvim ekonomskim rastom i životnim standardom naših ljudi, teško je lestvicu sa bilo kojim kolektivnim ili ličnim ciljevima postaviti visoko. Elementarna logika, međutim, nalaže da prvi korak u borbi protiv galopirajuće bede, bude čuvanje i dobro upravljanje onim što već imamo, od prirodnih resursa do imovinskih prava.

Jedan od pokaznih primera kako se aktuelna vlast odnosi prema nacionalnom bogatstvu jeste pristup i rezultati u dijalogu sa Prištinom, u poslednjih pet godina. Veći deo naših sugrađana smatra da je pitanje Kosova stvar od nacionalnog značaja, značajan deo misli da ima važnijih pitanja, dok neki čak tvrdi da je to „teg oko vrata“. U svakom slučaju, apsolutno svi s pravom očekuju od sopstvene vlade da svakim pregovorima pristupi odgovorno i izvuče maksimum za svoju zemlju. Retko se, međutim, u novijoj istoriji događalo da jedna strana daje sve, a da ne dobije ništa.

Briselskim sporazumima aktuelna upravljačka ekipa odrekla se prvo ingerencija države Srbije na teritoriji KiM, a zatim i faktičkih ingerencija tamošnjih Srba. Naime, u pregovorima se nisu obezbedila ni izvršna ovlašćenja za buduću tzv. Asocijaciju srpskih opština (ASO), a kamoli politička autonomija za sever Kosmeta, što je bio minimum minimuma za bilo kog srpskog političara do 2013. godine, čak i za LDP.

Ukoliko se aktuelna upravljačka ekipa svesno odriče prisustva države Srbije i političkog subjektiviteta za Srbe na Kosmetu, postavlja se pitanje zašto čak ni ASO, dogovorena kao nevladina organizacija bez izvršnih ovlašćenja, nije još formirana? Odgovor je, na žalost, jasan svima koji su učestvovali u ozbiljnim međunarodnim pregovorima: kada jedna strana pokaže krajnju neodgovornost i slabost, druga strana se ne zadovoljava već postavljenim zahtevima, već usled rastućih apetita uvek ispostavlja nove. Takvi pregovori se po pravilu završavaju ponižavanjem neodgovorne strane. Najnovije je da su tamošnji srpski odbornici dobili instrukciju preko Beograda da uđu u koaliciju sa svojim dželatom.

Da se vratimo na temu siromaštva, koja je itekako povezana sa pomenutim. Uviđajući neodgovornost „našeg“ pregovaračkog tima i čitajući signale tokom pregovaranja Briselskog sporazuma, Priština je donela određene mere koje imaju direktni uticaj na ekonomski potencijal svih nas. Prvo su jednostranim aktom prošle godine prisvojili rudni bazen Trepču, iako su još 2013. godine američki investitori pregovarali o privatizaciji Trepče sa srpskim državnim vrhom. Nedugo zatim, Priština je unilateralno prepisala svu srpsku imovinu – državnu, privatnu i društvenu – na ime tzv. Republike Kosovo. Rudna bogatstva i imovina vredna desetine milijardi evra je prestala da bude uopšte tema pregovora sa Beogradom, a da pritom naša strana nije pokrenula nijednu međunarodnu arbitražu, ili političko-medijsku akciju.

Smatram da vlada koja ne reaguje na ovakve stvari i pritom tvrdi da „vodimo sa 5:0“ u dijalogu sa Prištinom, nije dostojna svoje uloge niti u stanju da reši bilo šta u ovoj zemlji. Neko ko nije hteo ili nije umeo da zaštiti elementarne interese u pregovorima sa Prištinom, sigurno neće ništa dobro uraditi ni po potanju domaćih izvora vode, poljoprivrednog i šumskog zemljišta, elektroenergetskog sistema, itd. Da njihovih „5:0“ važi i u privredi, govori i puzajući ekonomski rast, kao i masovan odlazak mladih i stručnih iz Srbije. Sud istorije će prema aktuelnoj upravljačkoj ekipi biti bez milosti.

Sve navedeno obavezuju opoziciju na aktivan otpor, ali još važnije, da se narodu predstavi kao jasna i kredibilna alternativa, koja će prezentovati jasan plan održivog razvoja Srbije, modernizacije zemlje, kao i konkretne mere za eliminisanje energetskog i svakog drugog siromaštva. Opozicija takođe mora da sa posleratnom generacijom albanskih političara gradi nove i funkcionalne odnose, štiteći pritom državne i ekonomske interese, kao i nacionalne resurse. Odgovornost opozicije je velika, jer kao što smo videli u proteklih pet godina, od ove vlasti se ne mogu očekivati konkretni rezultati, niti bilo kakve pozitivne stvari.

Autor je programski direktor Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD)