Nojeva barka

Prvi put u maju 2014. koje su se po rečima napredne vlasti desile kao rezultat stogodišnjih padavina, a za ove nedavne u junu 2019. koje su po drugi put opustošile Srbiju još uvek čekamo da napredna propagandna mašinerija smisli opravdanje. Verovatno će posle pet godina biti reč o dvestogodišnjem proseku.

I naravno krivci će biti ko drugi do Đilas, Boško Obradović, Vuk Jeremić, demokrate i naravno Šolak. A pre samo nekoliko meseci u partijskim glasilu Srpske napredne stranke za dezinformisanje javnosti lepo je pisalo:

„Šok u svetu, vojska Srbije može da kontroliše vreme. Tajno oružje biće prikazano tokom Putinovog boravka u našoj zemlji.“

Sudeći po obilnim padavinama, izgleda da je daljinski za upravljanje tajnim oružjem završio kod ministra dezertera pre jutarnje terapije. Ili tetka iz Kanade nije na vreme poslala rezervne baterije za daljinski upravljač. I zato dok se čeka da poplavljena područja obiđe i Aleksandar Vučić, predsednik Srpske napredne stranke, kako bi katastrofa bila kompletna, valja se setiti da je samo iz budžeta Evropske unije posle bujičnog pustošenja tokom maja 2014. Srbiji donirano 162 miliona evra za izgradnju bedema, obaloutvrda i prevenciju od poplava.

Cela Srbija je tokom kampanje za lokalne izbore u Lučanima slušala ministra Nedimovića kako meštanima daje uveravanja da su zahvaljujući naporima Vlade Republike Srbije poplave u toj varošici samo daleka ružna prošlost i da je Dragačevo za sva vremena zaštićeno od takvih nepogoda. A onda je pala kiša u junu i Guču pretvorila u Veneciju, koja će verovatno umesto trube kao zaštitni znak sada dobiti svoju gondolu. I to onu koja ne ide po sajli do obližnje Jelice, nego po vodi. S obzirom da su lokalni izbori u Lučanima okončani pre pola godine, iluzorno je i očekivati da vlada tamo sada ponovo pošalje Dijanu Hrkalović, sa sve onim batinašima i džipovima bez tablica, sa Baćkom i Zeljom.

Jer za naprednjake izbori i mogućnost da izgube vlast predstavljaju vanrednu situaciju, a poplave redovnu. A i da hoće, dotičnu ne mogu da pošalju, jer ona je na vreme dala ostavku, čim su joj javili da ministar dezerter nešto prčka oko daljinskog upravljača na tajnom oružju za kontrolu vremena.

Nije prošlo ni mesec dana kako je Aleksandar Vučić, predsednik Srpske napredne stranke, slavodobitno izjavio da je za narod najvažnije da dobije nove fudbalske stadione, pre svega onaj nacionalni koji će koštati između sto i dvesta miliona evra. Valjda da bi zainteresovani imali gde da gledaju suđenje vođi i njegovoj sviti kada dođe vreme koje se neumitno približava.

I tako, daj za stadione, daj za jarbol, daj za gondolu, daj za fontanu, za novogodišnje ukrase, za Beograd na vodi, daj crkvi da ćuti zbog politike razgraničenja, daj dvesta miliona evra za Kopernikus, daj Dodiku da ne izgubi vlast i Klintonu zato što si pametan, pa naravno da nema za bedeme i obaloutvrde.

Dok nam nezaposleni hidroinženjeri u potrazi za poslom odlaze put Nemačke, Austrije, Kanade i drugih delova sveta da svojim znanjem i umećem pomognu tamo gde im za posao neće tražiti partijsku knjižicu Srpske napredne stranke i obavezno prisustvovanje stranačkim skupovima na kojima će neki kompletan idiot tvrditi da zahvaljujući Vučiću nikada više neće biti poplava, već će im tražiti da pokažu šta a ne koga znaju, Srbija malo-malo pa doživi biblijski potop.

A ti, narode, ćuti i plivaj, kad ne vidiš da si u zlatnom dobu. I ne brinite za Vučića. Visoko je Dedinje brdo, neće voda tamo, no u Guču, Grdicu, Bogdanje, Požegu… Uostalom sa lepim danima, voda će se i povući, za razliku od ove pošasti na vlasti. Samo ne treba zaboraviti da posle svake kiše sine sunce pa zemlja ponovo otvrdne.

Valjda će otvrdnuti i trpeljivi narod savitljive kičme. Pa ako voda neće na Dedinje, možda narod krene na to sveto brdo gde je tron naše elementarne nepogode. A onda nema tog pojasa za spasavanja i Nojeve barke koja će pomoći. Jer gledajući slike poplavljene Srbije, izgleda da smo u napretku i zlatnom dobu do guše.

Autor je bivši narodni poslanik DS