Naizgled je u 2013. zaokružen institucionalni okvir za funkcionisanje standardnog srpskog jezika: 1991. Zakon o jeziku; 1993. Pravopis; 1997. Odbor za standardizaciju srpskog jezika; 2007. Rečnik; 2013. Normativna gramatika.
Normativna gramatika je zasnovana na starinskom načinu opisivanja (deskriptivne lingvistike) s početka 20. veka i na uverenju autora „da od stabilnosti književnojezičke norme… zavisi stabilnost književnog jezika, kao što od stabilnosti književnog jezika… zavisi stabilnost nacionalne kulture… od stabilnosti nacionalne kulture… zavisi ukupna društvena stabilnost“. Malo staromodno i podosta netačno!
Autori opisuju normu u okviru 1.656 različitih pravila koje bi predstavnici srpskog jezika valjalo da znaju ako empatišu sa misijom izgrađivanja književnog jezika, nacionalne kulture i društva! Malo mnogo!
No i u okviru 1.656 pravila nema mesta pravilima za rodno osetljiv srpski jezik! Malo jadno!
Autori koji predlažu normu gramatike srpskog jezika u okviru ovakvog shvatanja zapravo imaju potrebu da zadrže moć nad jezikom koju već imaju (od 1991. u okviru institucija: Matice srpske, SANU, Ministarstva) pa je sada proglašavaju nacionalnom potrebom. Malo više političko!
Pre će biti da gotovo ništa ne funkcioniše u normiranju srpskog standardnog i književnog jezika jer nedostaje valjana teorijska osnova za ono što norma treba da bude. Više je tu brige za moć nad jezikom nego nad normiranjem srpskog jezika kakav nam je potreban. Malo tužno!
Autorka je lingvistkinja i profesorka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
