Foto: Shutterstock/Yuganov KonstantinDecembar se bliži kraju. Po ulicama sneg, kojim radnici čistoće nisu iznenađeni, roditelji sa decom upakovanim u perjane jakne poput ronilačkih skafandera obilaze raznorazne prodavnice, samoposluge, robne kuće. Grad je okićen. Mladi idu držeći se za ruke i smejuljeći šapuću nešto jedni drugima. Penzioneri, šuškaju kesama i šetaju od prodavnice igračaka do prodavnice slatkiša kako bi nakupovali svega i svačega svojim unučićima.
Po preduzećima se organizuju proslave jugoslovenske Nove godine za radnike OUR-ova a za njihovu decu neko od kolega oblači kostim Deda Mraza i deli paketiće koje je obezbedila radna organizacija gde roditelj udružuje rad. Svako dete je prozvano, slikanje sa Deda Mrazom i novogodišnji paket se nosi kući. Neretko se dešavalo da paket bude veći od deteta. Kako bi radnici mogli da se opuste podela paketića i firmina proslava Nove godine su najčešće bivale razdvajane.
Škole su decu vodile na izlete gde bi dolazio Deda Mraz kojega su pozivali pesmicom “Preko brda, preko brega“. Taj dan je bio dan pesme i igranja, kada su i učitelji malo opušteniji pa svojim đacima dozvoljavaju i neke nestašluke koje inače ne bi.
Jedan lep, pomalo zaboravljen običaj, a koji je u Jugoslaviji bio nezaobilazna tradicija, jeste pisanje i slanje novogodišnjih čestitki. UNICEF je u saradnji sa nadležnima u Jugoslaviji svake godine organizovao likovne konkurse na temu Nove godine pa su deca crtala razne motive. Najlepši su postajali UNICEF-ovim novogodišnjim čestitkama. Zaista, kada ste poslednji put napisali i poslali ili primili novogodišnju čestitku?
U socijalističkoj Jugoslaviji su postojale kafane a ne restorani, kao što je danas slučaj. Znate ono: zadimljena prostorija, u uglu jelka, karirani crveno-beli stolnjaci, plehane okrugle pepeljare. Za Novu godinu konobari uredni, čistih košulja, posebni meniji, živa muzika.
Čuvena beogradska “Srpska kafana“ koja se nalazi u blizini pozorišta “Atelje 212“ bila je poznata po tome što su svakog prvog januara glumci bili konobari pa vam je kafu sa kiselom vodom i ratlukom mogao doneti Zoran Radmilović, Bata Stojković, kajganu Gorica Popović, vino Rade Šerbedžija… Po malo elitnijim kafanama goste bi zabavljali poznati muzički sastavi ili umetnici.
Porodice su proslavljale Novu godinu u svojim stanovima ili kućama. Okićena jelka, ispod nje pokloni koje je samo dobroj deci uvek donosio Deda Mraz (treći put već, ako neko broji). Uz prazničnu večeru, novogodišnje lampice, lampione i druge ukrase Nova godina se dočekivala uz televizijski program. Svaki centar (Beograd, Zagreb, Titograd, LJubljana, Sarajevo, Skopje) imali su svoje televizijske kanale koji su pripremali posebnu zabavu za novogodišnje veče, noć i prve dane godine koja je tek počela.
Običaj je bio da poslednji TV Dnevnik u godini bude ispunjen zgodama i nezgodama sa snimanja raznih emisija ali i lapsusima voditelja te je to svakako bio najzabavniji Dnevnik u godini. Nakon njega usledio bi zabavni program u kojem bi učestvovali glumci, estradni umetnici, TV voditelji.
Igralo se i pevalo sve do poslednjeg minuta stare godine kada bi neko od učesnika uzeo čašu šampanjca, oprostio se od stare godine i svim Jugoslovenima poželeo srećnu nastupajuću godinu. Nakon toga pesma, igra, svirka, a zatim nadaleko čuveni filmski maraton koji je trajao dva dana. Na oba kanala, koliko ih je tada bilo, pogotovo na Drugom, prikazivani su filmovi, u toku pre podneva i ranog poslepodneva dečiji, a zatim se prelazilo na dramsku, akcionu, komičnu tematiku.
Trenutak dolaska nove godine je uvek bio trenutak velike radosti. Čitava porodica na okupu, grljenje, radost, čestitanje. Nova nadanja, strepnje se ostavljaju po strani, ostavljaju se staroj godini da ih ona nekuda ponese, zauvek, daleko od nas.
Uzbuđujuća neizvesnost novoga. Jugosloveni su, zaista, imali čemu da se raduju, jer nada nije bila potrebna. Znalo se da će sutra biti bolje nego danas, a još bolje nego juče, neizvesnosti kakve imamo danas nisu postojale ni u najmračnijim snovima.
Razloga za slavlje je uvek bilo jer, iako je prvi januar u suštini dan kao i svaki drugi, ipak označava neku promenu, nešto potpuno novo.
Drugarice i drugovi, ovim kratkim podsećanjem na proslavu Nove godine u našoj socijalističkoj samoupravnoj zajednici Narodni pokret “Jugosloveni“ vam svima, gde god da se nalazite, želi da se osećate kao da ste opet u našoj Jugoslaviji, da budete bez briga, bez svega što nosi ova naša teška sadašnjica.
IMA NAS!
Narodni pokret „Jugosloveni“
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
