Nova iskušenja Evropske unije

Iz perspektive grčkih vlada i naroda, Nemačka je postala omrznutiŠajlok – lihvar i eksploatator koji zateže omču oko vrata malog i ponosnog naroda. Kada je konačno i „levičarska“ vlada Ciprasa pristala na sve zahteve uprkos referendumu na kojem su dobili traženu podršku za odbijanje – usledio je vrh izbegličke krize. Više od sedamdeset hiljada izbeglica sa Bliskog istoka zaglavilo se u Grčkoj po ostrvima i na severnoj granici sa Makedonijom. Tako je ispalo da su sada Nemačka i Grčka do juče u oštrom sukobu oko dužničke krize postale najugroženije zemlje EU po pitanju izbeglica.

EU i SAD su krajem osamdesetih zlurado pratili i podsticali dezintegraciju kako Istočnog bloka socijalističkih država tako i Jugoslavije koja se raspala (za razliku od Sovjetskog saveza ne mirnim putem već građanskim ratovima). Zapadnim geostratezima tada je nacionalizam u nekadašnjim socijalističkim zemljama bio dobrodošao kao sredstvo za zbacivanje komunističkih partija i za napuštanje svih pozitivnih tekovina socijalizma. Nacionalizam je podstican kao demokratski faktor koji će osloboditi Poljsku, Čehoslovačku, Mađarsku, DDR i druge od sovjetske dominacije. Isto tako, u raspadu SFRJ zapadni političari i stratezi gledali su oslobodilačku borbu Hrvata, Slovenaca i drugih protiv komunističke (a podrazumeva se i srpske ili velikosrpske) dominacije. Bez upuštanja u raspravu koliko je SSSR tlačio ostale države članice Istočnog bloka i koliko su stvarno Hrvati, Slovenci i ostalibili neravnopravni u SFRJ, nameće se kao zaključak da je nacionalizam sada, po receptima rušenja socijalizma krajem 80-ih i početkom 90-ih godina prošloga veka, zakucao na vrata EU.

Mnogo se u svoje vreme eksploatisao Berlinski zid kao dokaz neslobode i zatvorenosti socijalističkih zemalja. Eto, danas se Mađarska ogradila stotinama kilometara dugom žilet žicom. U Izraelu već dobrih dvadesetak godina postoji impresivan betonski zid koji razdvaja Zapadnu obalu od Izraela. Pa nikom ništa. Takve su žice i zidovi nastali i na granici SAD sa Meksikom kako bi sprečili nelegalno useljavanje. Opet ništa. Kad je neko za demokratiju buržoaskog modela i kapitalizam njemu mane nema.

Sada te novopečene demokratske zemlje bivšeg Varšavskog ugovora prednjače u nelojalnosti Briselu i širenju nacionalizma i separatizma od EU u koju su ne tako davno preklinjali da budu primljeni. Onako kako su u Jugoslaviji optuživali federalni vrh i Srbiju za unitarizam i hegemonizam sada Mađarska, Poljska, Češka, Slovačka, ali i Grčka i drugioptužuju Nemačku vladu kancelarke Merkel za unitarizam i hegemonizam te za eksploataciju. Nemačka je već duže označena za ugnjetača -gotovo pa kao SSSR, u svoje vreme prema ostalim članicamaIstočnog bloka.

Nacionalizam se osvetio. Zapad je podsticao nacionalizam i dezintegraciju nekadašnjeg socijalističkog bloka država služeći se načelom da cilj opravdava sva sredstva i da su u „realpolitici“ često i loši dobri, ako rade za nas. I kako je bilo i red i za očekivanje pojavile su se reakcije i kod unitarista i hegemonista. U Nemačkoj je stvorena i u usponu je Alternativa za Nemačku koja optužuje nemačku vladu za defetizam i mlitavost i odgovara svim patuljastim šampionima nacionalnog suvereniteta u EUda onieksploatišu Nemačku dokni u čemu ne doprinose zajedničkom podnošenju tereta! I šta još poručuju skorojevićima u EU: Dok smo vam pomagali da se osloboditeRusa-komunista (i od Srba-komunista) onda je bilo Danke Deutschland, a danas kada treba podeliti teret nećete muslimane pa ih prepuštate nama! Paklena je to logika koja opet nameće analogijusa raspadom Jugoslavije: Milošević i njegovi su na decenijske kritikeza unitarizam i hegemonizam koji je navodno Srbija preko federacije sprovodila nad eksploatiranim Slovencima, Hrvatima i ostalima odgovorio utukom na utuk: Ne, nego vi eksploatišete i ponižavate Srbiju u srpski narod, bre!Dalje se sećamo kako je bilo i dokle smo dogurali.

Danas kada Srbiju ne eksploatiše Slovenija, jer smo zaboga postali suverena nacionalna državavoleli bismo da se vratimo u ta vremena eksploatacije, jer se lepo sećamo da nam je bilo daleko bolje. Danas se čak i u DDR(nekada kolokvijalno:Istočna Nemačka porobljena Rusima koji ih gaze) sa nostalgijom sećaju Honekerovih vremena pa žale za socijalizmom u kome su bolje živeli nego sada.I dok se Nemci sa istoka nostalgično sećaju pune zaposlenosti, besplatnog školstva, zdravstva i društva socijalne pravde, takođe se zorno sećaju da tada nisu imali strane radnike! I ne čudi što je Alternativa za Nemačku upravo najsilnija u saveznim pokrajinama koje su nekada bile „iza zida“, a za njom sledi Die Linke (reformisani naslednik Jedinstvene socijalističke partije Nemačke koja je vladala od 1945. do 1989. godine). I ne vredi sada podsećanje na zloglasni Štazi (Državna bezbednost DDR) i na iznuđenu monolitnost društva i sveobuhvatnu cenzuru u kulturi i nauci. Jerko garantuje dasada Savezni ured za zaštitu Ustava (Državna bezbednost SR Nemačke)ne nadgleda sve i ne drži sve pod svojom kontrolom a za dobro krupnog kapitala? Samo što to čini suptilnije, i mekše, a to ne znači da se neće preći na jače doze ako bi svi mogući „alternativci“kako oni sa krajnje desnice, tako i sa levice ugrozili poredak.

EU je pred iskušenjima sličnim onima predkojima je poklekla SFRJ. U najgorem mogućem scenariju doći će do raspada, jer očito da ideja Federalne Evrope ne može da zaživi pred sebičnošću i pojedinačnim interesima.

*Autor je istoričar i publicista