Nova mantra o Zajednici srpskih opština

Nema veze što niko ne zna šta je ZSO. Čak i dvojac Eskobar – Šole u svom taze autorskom tekstu „nabada“ nešto čega nema u prvom Briselskom sporazumu u kome je pre 10 godina zvanično rođena ZSO po zakonima samoproglašene kosovske države i uz poštovanje njenog teritorijalnog integiteta na kome se zasniva ceo briselski pregovarački proces.

„SAD je zemlja koja najviše u svetu podržava Kosovo“, priznaju Eskobar i Šulc, ali tvrde da je ZSO baš sada neminovnost.

Naročito posle nedavne izjave šefa srpske diplomatije u Briselu da je ZSO „crvena linija“ za režim u Srbiji u „trgovini“ oko zvanično neobelodanjenog francusko-nemačkog ultimatuma koji je, kako Vučić tvrdi, postao „pregovarački okvir EU“.

Aktuelna vlast očito je već napravila izbor, iako je Vučić sa više strana upozoravan da je ZSO „poslednji kamen u temelju samoproglašene kosovske nezavisnosti“, a Skupština Srbije tek treba da početkom februara konačno raspravlja o KiM.

Doduše, već je jasno da Vučićeva skupštinska mašinerija u sadašnjoj parlamentranoj opoziciji najblaže rečeno nema pravog političkog protivnika.

Tu je i zvanična Priština, koja glasno jadikuje što je pred 15. godišnjicu samoproglašenja kosovske nezavisnosti „pod većim pritiskom zbog ZSO nego Beograd da prizna Kosovo“.

Da li je Kurti zaista, makar zbog nacionalne isključivosti, veći zaštitnik državih interesa Srbije ili je deo igrokaza za mase iz kog bi posle predaje KiM Vučić trebalo da izađe kao „junak“ zahvaljujući teško izvojevanoj ZSO?

Kad je pre 20 godina Marti Ahtisari, kao specijalni predstavnik UN, uoči početka bečkih pregovora o statusu KiM došao da upozna tadašnje beogradske pregovarače, navodno otvoreno im je rekao da se rešenje zna – nezavisnost Kosova, za početak nadgledana, a da je pitanje samo kako u Beogradu očuvati demokratsku vlast.

Koga sad čuva Zapad i da li je Vučić već učinio sve kako bi bio sačuvan?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.