Nova politika dvostrukih standarda

 Mumbaji je većbio predmet terorističkih napada, 1993, i ponovo 2006, kad je u eskploziji voza ostalo 184 mrtvih, ali je ipak uspevao da vrati svoj izuzetni urbani i poslovni „duh“. Mumbaji je neka vrsta indijskog Menhetna, koji obuhvata poslovanje i uživanje. Teroristi nisu slučajno ponovo napali grad koji se razvija u perspektivi brisanja granica koje su postavili tradicionalno društvo, verske, nacionalne i kastinske omraze, i nasleđe kolonijalizma. Nije slučajno ni što su se raspitivali o Britancima i Amerikancima.

Terorističkim napadom na indijsku prestonicu biznisa i specifične urbane kulture počeo je, 26. novembra, indijski 11. septembar. Samo se poreklo zločina premestilo iz Avganistana na teritoriju Pakistana. Indijski premijer odmah je ukazao na Pakistan kao na polaznu tačku terorista. Pakistan je odgovorio spremnošću da uputi obaveštajce koji bi indijskoj vladi pomogli u istrazi.

Njujorški 11. septembar ostavio je, u svetskoj javnosti, saučešće nad žrtvama koje se više odnosilo na ondašnju američku moćnego na ljudsku, intimnu stranu katastrofe. U Srbiji se osećalo osvetničko raspoloženje. Usledile su analize američkog unilateralizma, arogancije neobuzdane moći, ličnosti predsednika, okrutnosti korporativnog kapitalizma, a dodatni podsticaj postala je američka intervencija u Iraku 2003. Liberali su u samim SAD osuđivali pokušaje Bušove administracije da pod izgovorom domaće bezbednosti i potreba rata protiv terorizma počne prodirati u domen ljudskih prava i privatnosti, time i demokratije. I u SAD i u svetskoj javnosti, takve kritike postajale su nemilosrdne. Malo ko je bio spreman da primeti u kojoj meri je američka demokratija, u tom smislu, ostala izdašna i tolerantna. Istovremeno se, kako se gasio američki unilateralizam i promaljala neka vrsta pluralizma u međunarodnim odnosima, osećao oprez dok se glorifikovalo stasavanje novih važnih učesnica svetske politike, uključujući njihove razvojne ekonomije.

Brazil, Rusija, Indija i Kina su nesumnjivo činioci nove globalne ravnoteže. Međutim, uzdržanost u ukazivanju na anomalije u političkom sistemu ili društvenim sistemima postala je, u svetskoj politici, mera političke korektnosti. Najednom su drugorazredna sva ona pitanja koja je otvoreno postavljala hladnoratovska i posthladnoratovska zapadna politička retorika: društvena, ekonomska i politička neravnopravnost, nepoštovanje ljudskih prava i dostojanstva, birokratska samovolja. Tako su i same SAD, od kreatora, postale neka vrsta predmeta nove politike dvostrukih standarda. Dok se odvijao pokolj u Mumbaiju, više su se pominjali odgovornost Pakistana i, obavezno, američka globalna politika, od analiza indijske administracije i demokratije, odnosa u društvu, i stvarnosti njene svakodnevice. U stvari, vlada u Islamabadu postala je kolateralna šteta masakra u Mumbaiju. Avganistanska kriza većse prelila na pakistansku teritoriju, kao stihija nereda, dezintegracije i plemenskog totalitarizma jedne od najnerazvijenijih i najsiromašnijih zemalja na svetu. Avganistan je, u sprezi talibana i Al Kaide, većbio jedna od centralnih tačaka svetske politike, s kulminacijom u 11. septembru. Indijske optužbe dodatno su opteretile Pakistan koji se suočava s gubitkom kontrole, time i suvereniteta, u pograničnim oblastima prema Avganistanu, trajnom unutrašnjom krizom i političkim obračunima. Kina i Saudijska Arabija odbile su da pozajmicama podstaknu pakistansku ekonomiju, a predviđa se da će novi ugovor s MMF-om ograničiti javnu potrošnju koja je jedan od poslednjih amortizera svih nezadovoljstava. Ispostavilo se i to da je jedini preživeli terorista, inače ljubitelj modne kuće Versaće, Pakistanac koji je izjavio da ih je obučavala jedna pakistanska islamistička militantna grupa.

Nova globalna politika SAD i EU ostaće usredsređena na sužen prostor u tesnacu između strateških prioriteta, uključujući energetske i poslovne, i potrebe da se jasnije određuju u odnosu na demokratske vrednosti koje nove autoritarne sile sve otvorenije odbacuju. U kojoj meri će se relativizovati vrednosna politika EU, postalo je očigledno nakon srdačnog samita predsednika Sarkozija i Medvedeva, svega nekoliko dana pre početka skandaloznog suđenja za ubistvo novinarke Ane Politkovske. Mada je kontekst ubistva i montiranog procesa parabola neposredne budućnosti odnosa EU i Rusije, uključujući Srbiju, bez obzira na njenu malu važnost u svetskoj politici.