Novak Đoković nije prava adresa: Otvoreno pismo Dejanu Atanackoviću kao dopuna njegovom pismu slavnom teniseru

Prošlog puta imali smo za nekoliko nijansi različite stavove – Vi ste bili za rušenje te nakarade, a ja za čuvanje, e da bismo se ogledali u njemu kao sopstvenoj sramoti, ne bismo li prestali sami sebi da dajemo autogolove. Ovoga puta se opet potpuno slažemo u suštini teme – oceni šta donose dalja izgradnja i širenje kompleksa Đoković podno (da li samo podno) Kalemegdana.

I opet se dalje ne slažemo, ali sada nisu u pitanju nijanse. Svako pismo, otvoreno pogotovu, veliki deo svog značenja i značaja pokazuje adresom. Vaše je upućeno naizgled na potpuno konkretno ime i potpuno poznatu adresu. Ipak, Novak Đoković, njegova porodica, kompanija i zastupnici nisu adresa kojoj se bilo ko ko ozbiljno želi da reši nastali problem i zaštiti beogradsku, srpsku, evropsku i svetsku baštinu koja već dugo nastaje i opstaje u prostoru Kalemegdana.

Novak Đoković je veliki teniser, izvanredan sportista i vanserijska ličnost. Sve je postigao svojim trudom i koncentracijom. Njegova porodica, saradnici i on su uložili sve svoje u projekat koji je rezultirao svetskim čudom koje je Novak Đoković izveo i postigao. Tim projektom izvrsno upravlja sa svojim timom. Prethodne ocene sam izneo o sportskom poduhvatu Đoković. Ne znam puno o poslovnim i finansijskim projektima i preduzećima Novaka Đokovića i njegovog tima i porodice, ali verujem da se njima brižljivo i domaćinski upravlja.

U slučaju sportskog-…. centra, kompleksa, kako god, podno Kalemegdana, firma Đoković je investitor koji želi da uloži u razvoj nečega što će doneti višestruku dobit. Cilj je, siguran sam da se uloži dovoljno, a povoljno, da bi se uloženo što više i bolje multiplikovalo i vratilo, te steklo. Sa tačke gledišta potencijalnog investitora željena lokacija nudi razne pogodnosti, ali opravdanost ulaganja i isplativost pre svega zavisi od vlasnika ili upravljača prostora i stručnih i javnih institucija i uprava koje određuju uslove i ograničenja.

Budući da je Kalemegdan sa okolinom prostor čiji sadržaj i značaj spadaju pod opšti interes, taj interes štiti Država u svim nivoima državne organizacije i uprave, uz pomoć ekspertskih i menadžerskih ustanova. Važnu ulogu u tome imaju i udruženja građana i organizacije koje se bave zaštitom baštine.

Dakle za zaštitu Kalemegdana odgovorni su i Skupštine Republike, Grada i Opštine i Vlada Srbije i gradska uprava Beograda i Opština Stari grad. Važnu ulogu mogli bi da imaju i predsednik Republike, gradonačelnik i presednik Opštine. U Vladi, naravno, posebno mora da bude zaintersovano i odgovorno Ministarstvo kulture i informisanja. Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, institucije sa direktnom ulogom da evidentiraju, istraže, valorizuju, zaštite zakonski i konzervatorski, svojom bogatom dokumentacijom ovo kulturno dobro, sa svojim viokoprofesionalnim kadrom moraju biti ne samo konsultovani, već i uvaženi u skladu sa svojim argumentima i posebnim znanjima.

Važnu ulogu mora imati i Javno preduzeće Beogradska tvrđava koje upravlja kompleksom. Neophodnu (obostrano) podršku očuvanju baštine moraju po svojim osnivačkim i programskim ciljevima da pruže Društvo konzervatora Srbije, Nacionalni komitet ICOMOS, Nacionalni komitet ICOM, Evropa Nostra Srbija… Tek kada svi pomenuti odgovorno i argumentovano razmotre uticaj eventualnih proširenja sportsko…. kompleksa i sve rizike, te kvalifikovano i nepristrasno donesu sud o bezbednosti i umesnosti bilo kakve gradnje ili „razvoja“ na prostoru o kome se radi i to javno objave, mogao bi se raspisati konkurs za kontrolisani razvoj dodatnih delatnosti na tom prostoru.

Dakle, uvaženi i dragi imenjače – prva adresa koju morate aktivirati je Skupština grada Beograda, gde ste odbornik i učestvujete u svom delu zaštite i odbrane javnog, opšteg, višeg… interesa. Istovremeno, naravno, uputite pismo svim nivoima državne organizacije, vlasti i uprave koje sam pomenuo (i dodatnim koje sam, moguće, zaboravio). Možemo zajedno pozvati zainteresovanu stručnu javnost (ICOMOS, DKS, ICOM, Evropu Nostru) da pruže stručnu i svaku drugu podršku institucijama zaštite kojima je dužnost da zaštite baštinu.

Tek kada i ako u tom koraku poradimo svi, a pre svega državni organi i zvanične institucije, šta i koliko treba, ako ne bude dovoljno, ili rezultat ne bude dobar, obraćaćemo se investitorima, pa i Novaku Đokoviću. Ili ćemo se i oko vakcina sa njim konsultovati? I bosanskih piramida? I duvakati se njegovim neverovatnim uspesima postignutim ličnim ulaganjima i žrtvama, kao da smo mi to uradili?

I na kraju, da se setimo da je veliki deo stručne javnosti svojevremeno bio veoma zainteresovan da na mestu K-distrikta bude zgrada izgrađena po projektu čuvene Zahe Hadid, a drugi deo (kome sam i sam pripadao) mislio da se i u tom slučaju radi o invazivnom neadekvatnom pristupu lokaciji.

A vreme je opet meteorološki i inače pasije, ali makar ostalo tako, kada sve preduzmemo što treba, a ne daj Bože ne postignemo šta treba, ostaje nam Plato. Ipak, nadam se da ovoga puta možemo da se izborimo pre Platoa. Pozdrav!

Autor je istoričar umetnosti-konzervator, član DKS, ICOMOS, Evropa Nostra Srbija

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.