Nove manipulacije procenom Jugoremedije

Jugoremedija je otišla u stečaj decembra 2012. godine, nakon čega je izdata u zakup firmi Union Medik iz Novog Sada, koja je istovremeno podnela i plan reorganizacije. Posle tri ipo godine zavlačenja poverilaca i suda, za koje vreme je kao zakupac zaradio ogroman profit, Union Medik je odustao od reorganizacije i sud je decembra prošle godine proglasio bankrot. To što je Union Medik odustao od regorganizacije ne znači da je odustao i od Jugoremedije, nego da samo traži novi način da do nje dođe po što nižoj ceni, budući da mu preuzimanje iz reorganizacije „za tepsiju ribe“ nije uspelo.

Ali, kao što sam već rekao, istorija stečaja Jugoremedije je ustvari istorija njenog procenjivanja – u trenutku kad treba izvaditi pare i isplatiti poverioce (ili, u periodu pre stečaja akcionare), jasno se kao na dlanu vidi i ozbiljnost investitora i savesnost službenika.

Jugoremedija je u stečaju do sada tri puta procenjivana, svaki put sa nalazima drastično različitim od prethodnih.

Pre stečaja, a nakon izvršene investicije u usklađivanje proizvodnih pogona sa GMP standardima, Jugoremedija je 2010. godine procenjena DNT metodom na 56 miliona evra.

Prvu procenu Jugoremedije u stečaju je uradio stečajni upravnik Radovan Savić krajem 2012. godine likvidacionom metodom, za potrebe ekonomsko-finansijskog izveštaja, i ta procena je iznosila 22 miliona evra. Stečajni upravnik se u ekonomsko-finansijskom izveštaju i sam ogradio od ove procene, navodeći na ročištu da za realnu procenu imovine nije bilo vremena. Ovakav stav stečajnog upravnika, i upadljiva razlika između dve procene naveli su Odbor poverilaca da inicira izradu nove procene za potrebe plana reorganizacije.

Drugu procenu Jugoremedije u stečaju uradio je Gradski zavod za veštačenje Beograda 2014. godine. Ova procena je iznosila 68 miliona evra. Vršena je DNT metodom, budući da je Jugoremedija nastavila sa radom u stečaju (kroz zakup). Zakupac i podnosilac plana reorganizacije Union Medik je odbio da uskladi plan sa novom procenom, već je izdejstvovao treću, koju je 2015. godine uradio KPMG, procenivši Jugoremediju na svega 17 miliona evra. Odbor poverilaca je izneo niz primedaba na ovu procenu i na ličnost veštaka, međutim organi stečaja su naše prigovore ili odbacili, ili ignorisali.

Odlaskom u bankrot počele su pripreme za prodaju Jugoremedije kao pravnog lica iz bankrota. Između ostalog je dat oglas za novog procenitelja. Stečajni upravnik je prikupio ponude, međutim Odbor poverilaca na sednici 3. marta ove godine nije hteo da donese odluku o najboljoj ponudi, pre svega zato što smo materijale dobili na samoj sednici. Smatrali smo da nam dosadašnja iskustva procenjivanja Jugoremedije u stečaju nalažu da izboru procenitelja pristupimo sa naročitom pažnjom. O važnosti valjanog procenjivanja i inače ne treba trošiti reči, ono je od presudnog značaja za osnovni cilj stečaja – najpovoljnije namirenje poverilaca. Odluka o izboru procenitelja se ni u predmetima mnogo jednostavnijim od Jugoremedije ne donosi preko kolena, bez analize materijala pre sednice. Ipak, stečajni upravnik je insistirao da se odluka ipak donese na sednici, i konstantno umanjivao značaj valjane procene pokušajima da odgovornost za nedostavljanje materijala prebaci na nezainteresovanost članova Odbora da materijal pribave na vreme!!! Kao da nije primarni zadatak stečajnog upravnika da obezbedi sve uslove za najpovoljnije namirenje poverilaca, i kao da su članovi Odbora izabrani da se staraju o interesima stečajnog upravnika, a ne obrnuto. Ili, prosto rečeno, ko koga ovde plaća, mi njega ili on nas!? Članovi Odbora poverilaca vrše svoje dužnosti u stečaju u slobodno vreme i bez naknade, dok je stečajni upravnik za svoj rad plaćen novcem iz stečajne mase, sa zadatkom da štiti interese poverilaca koji iz iste te stečajne mase treba da naplatre svoja potraživanja. Upravnikovo prebacivanje odgovornosti na tobožnju nezainteresovanost članova odbora da blagovremeno dobiju materijal je, ispostavilo se, krajnje ciničan pokušaj gospodina Radovana Savića da zataška sopstvene propuste i sumnjive poteze u korist Union Medika.

Naime, samovoljnom odlukom stečajnog upravnika licence za proizvodnju Jugoremedijinih lekova i dalje se vode na Union Medik, tri meseca nakon raskida ugovora o zakupu! Fabrika, jasno je, bez licenci vredi znatno manje nego sa njima, a Jugoremedija ulazi u procenu u trenutku dok se njene licence i dalje vode na bivšeg zakupca. Ugovor o zakupu je predviđao da Union Medik vrati licence Jugoremediji u roku od mesec dana nakon prestanka ugovora. Na pitanje zbog čega Union Medik još uvek nije vratio licence, stečajni upravnik je odgovorio da licence više ne mogu da nam se vrate jer je Jugoremedija izgubila mesto proizvodnje. A „izgubila“ ga je zato što je stečajni upravnik tako odlučio kada je 2013. godine zaključio ugovor o zakupu. Mogao je da odluči i da zadrži mesto proizvodnje, ali nije, takva je bila njegova „stručna“ procena, da bi se danas izgovarao na svoju odluku kao da je tako moralo biti.

Zakup Jugoremedije od strane Union Medika je bio kontraverzan od samog početka. Pošto je zakupac istovremeno imao i pravo podnošenja plana reorganizacije, bio je u poziciji da tri godine odugovlači sa podnošenjem plana kako bi što duže zarađivao od zakupa, i zaradio dovoljno da kupi Jugoremediju njenim profitom. Ustupci koje mu je pravio stečajni upravnik, i pomagao mu da zaradi, nastavljaju se i nakon raskida ugovora o zakupu – Union Medik je iz zakupa izašao sa velikom zalihom proizvedenih lekova koju treba da proda, a dozvola za prometovanje se gubi kada izgubite mesto proizvodnje, pa je jasan interes Union Medika da zadrži mesto proizvodnje mesecima nakon prestanka zakupa. Postavlja se međutim pitanje da li stečajni upravnik zastupa interes poverilaca Jugoremedije, ili interes Union Medika? Gubljenje mesta proizvodnje i odbijanje stečajnog upravnika da vrati licence za proizvodnju lekova u Jugoremediju mogu imati nenadoknadive štetne poledice po poverioce, ne samo zbog toga što je vrednost Jugoremedije značajno umanjena, već pre svega zato što se Union Medik stavlja u privilegovan položaj u odnosu na druge potencijalne ponuđače, jer će biti spreman da plati više od ostalih ponuđača, budući da se licence i mesto proizvodnje već nalaze u njegovom posedu!

Kao da sve ove pogodnosti nisu dovoljne Union Mediku, stečajni upravnik sada pokušava i da ubrza donošenje odluke o procenitelju, ne bi li se Jugoremedije još više obezvredila. Pritom su stečajni upravnik i njegovi saradnici na sednici 3. marta pokušali da obmanu Odbor poverilaca objašnjavajući da Jugoremedija navodno nije izgubila licence za proizvodnju lekova, jer se žigovi i dalje vode na Jugoremediju. Naravno da stečajni upravnik zna da licence i žigovi nisu isto.

Samovolja stečajnih upravnika u Srbiji je ugrađena u zakon i neophodno je da predstavnici poverilaca u Odboru budu maksimalno posvećeni i da neprestano dišu za vratom stečajnim upravnicima da bi sprečili zloupotrebe. Iako Zakon o stečaju kaže da se stečaj vodi u interesu poverilaca, u stvarnosti poverioci uglavnom štite sami sebe kako znaju i umeju, i odupiru se samovolji stečajnih upravnika koji su plaćeni našim novcem.

Autor je predsednik Odbora poverilaca Jugoremedije fabrike lekova AD, Zrenjanin – u stečaju

Tekst je objavljen u okviru dodatka Bilten za samoobrazovanje i društvena pitanja, Učitelj neznalica i njegovi komiteti, uciteljneznalica.org