Foto: FoNet/Milica VučkovićU poslednje vreme oživela je aktivnost „uranijumskih svedoka“, militantne grupe ostrašćenih ljudi sa formalnim akademskim zvanjima koji, nažalost uspešno, uveravaju narod da mu je uranijum, naročito kada je osiromašen (OU), kriv za sve zdravstvene nevolje, posebno za rak.
Ako ostavimo po strani glasila čije nazive nije pristojno ni izgovarati, u tradicionalno uvažavanom dnevnom listu jedan od tvoraca ideje o pogubnosti OU nedavno je ustvrdio da ceo svet greši kada uranijum ubraja u toksične, ali ne i u kancerogene elemente. Toliko o odsustvu normalnosti i samouvida.
Malo potom na njegovo „originalno“ tumačenje naučnih istina nadovezala se fizičarka dr Zorka Vukmirović u Danasu od 21. februara. Formalni povod našla je u lapsusu bivšeg ministra D, Šutanovca, koji je pomenuo „zaražavanje rakom“.
Ona mu velikodušno oprašta („Dogodi se omaška, ali najčešće onima koji se mešaju u struku za koju se nisu školovali i usavršavali.“), pa ga podučava da „rak nije zarazan“. Sigurno bi se iznenadila kada bi, kao „stručnjak“, saznala da je svaki šesti rak izazvan spoljnim činiocima posledica infekcije, te da se u Srbiji obaveznom vakcinacijom sprečava delovanje dva takva uzročnika.
Vukmirović likuje što Šutanovac „priznaje evropsku statistiku po kojoj je Srbija prva po smrtnosti od malignih bolesti“. Tužno je što ona ne razume da se uloga spoljnih činilaca u nastanku raka meri prema obolevanju, po kojem se nalazimo blizu sredine evropske rang liste zemalja. Ništa neobično! Visoka smrtnost odražava zakasnelu dijagnostiku i nedovoljno uspešno lečenje, dakle činioce kojih bi trebalo da se stidimo.
Sledeći njen „argument“ – savet Šutanovcu „da svrati u Tiršovu i vidi obolelu decu“ – suviše je prljav čak i za našu duboko posrnulu akademsku zajednicu. Navodno deca rođena 10-20 godina posle NATO agresije obolevaju od raka zbog OU. Po toj izvitoperenoj logici deca koja su pre 30-ak godina popunjavala iste postelje dobijala su rak od straha zbog budućeg bombardovanja.
Ratobornu Zorku je rasrdilo što je Šutanovac „optužio prof. dr Danicu Grujičić za spinovanje“ o navodnoj epidemiji „uranijumskog raka“. Kao na svojevrstan detektor istine, Zorka se ponosno poziva na monografiju „Istina o posledicama NATO bombardovanja Srbije 1999. godine“ koju je uredila zajedno sa Grujičićkom. Ili nije svesna ili namerno povlači za sobom sadašnju ministarku zdravlja kojoj je najmanje potrebno podsećanje na njenu raniju „revolucionarnu“ aktivnost kada nije birala propagandna sredstva da nametne sopstveni ideološki stav.
Danici je bilo lako da, kao slobodan strelac, blati vredne i čestite stručnjake zadužene za Republički registar za rak. Odgovaralo joj je da „veruje“ jednom od svoja dva gurua, čudaku sklonom da brojeve obolevanja od raka naduvava preko svake granice razuma, pa da ih onda pripiše Institutu „Batut“. Potom je taj tandem, pošto je proglasio nepostojeću epidemiju, odmah izmislio i njen uzrok – OU. Kada bi im neko prigovorio: „Nauka kaže da uranijum nije kancerogen!“, usledilo bi prezrivo ignorisanje (valjda se podrazumeva da je sva ta buržoaska nauka lažna). Ispada da su u svetu decenijama krili istinu o uranijumu, jer su znali da će nas bombardovati krajem prošlog veka.
Ministarka je vremenom shvatila da je sramota ići javno uz nos celom svetu i elementarnim naučnim činjenicama, pa je sve više „tipovala“ na neodređena hemijska zagađenja, a ne isključivo na OU. Istovremeno je izostao i najavljivani masovni pomor od raka, pa je prešla na rezervni propagandni položaj: nije toliko u pitanju broj obolelih od raka, već je ta bolest kod naše dece dobila nepredvidiv tok, otporan na uobičajene metode lečenja (!?).
Visoko profesionalne profesorke onkopedijatrije iz Tiršove odnosile su se prema tom kratkonogom batrganju sa nemim prezirom. Njihovi asistenti znaju kako se opisuje i dokazuje nov kliničko-terapijski entitet. Da je zaista došlo do takvog otkrića, a ne do demagoškog marifetluka sa nedužnom decom, u Srbiju bi se sjatili znatiželjni naučnici iz celog sveta.
Sada dolazi do razdora između naše dve junakinje. Prpošna Zorka bi da i dalje vojuje protiv Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i, kako ih vidi, prirepnih nečastivih sila udružene svetske antisrpske nauke. Oktroisana Danica morala je da promeni dlaku i bar javno se više ne ponosi svojim teorijama zavere i svim ostalim zastranjivanjima počinjenim kompulsivnim hodočašćem po bespućima sopstvene ideološke ostrašćenosti. Čak ukoliko još uvek bezrezervno veruje svom drugom guruu, za koga tvrdi da vidi dalje od svih lekara, nije zgodno da, recimo, na Skupštini SZO u Ženevi u svojoj „blond“ varijanti izjavi kako je pala sa (Nestorovićevog) Marsa.
Dakle, ministarku je funkcija, bar prividno, privela razumu. Odgovorna je što je, umesto kosmopolitske otvorenosti, unosila klaustrofobične i autarkične sumnje u umove i duše naše mladeži usađivanjem nakaradnih predstava o svetu. Pomoglo bi ako bi bar naknadno priznala: „Prašćajte tovarišč!“
Obično reagujem tek na poneku neistinu o epidemiologiji raka, uključujući njegove faktore rizika. Uvek se podigne verbalna kuka i motika protiv „izdajnika“, mada po pravilu za razuman svet dam objašnjenje kako je NATO agresija bila zločin. Najveći gubitak sadržan je u ljudskim životima.
Ponavljam da bi svuda u svetu imena žrtava bila davno uklesana u mermeru, a mi ih krijemo, manipulišući njihovim brojem – od 756 do preko 3.500. Teško je merljiva enormna šteta u uništenoj infrastrukturi. Tu je i namerno uništenje hemijskih postrojenja sa izlivanjem ogromne količine različitih otrova. Jedino je red da priznamo da smo se mi i pre i posle agresije sa toliko nemara odnosili prema životnoj sredini da nije bilo moguće da izmerimo izolovani efekat bombardovanja na živi svet. A što se tiče OU, ostaje da se ponašamo kao sav ostali razuman svet.
Autor je epidemiolog, profesor Medicinskog fakulteta u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
