Novi ciklus takmičenja u državotvorstvu

Nepoznato je koliko dugo će ovaj takmičarski ciklus/cirkus trajati i ko će sve u njemu učestvovati. Da li samo političke stranke i pokreti čija se politika (čuj politika) zasniva na nacionalizmu, patriJotizmu i takozvanom državotvorstvu a koje su većinom proizvod vladajuće partije, koju u nedostatku boljeg a pristojnog izraza zovem partijom, ili će se takmičenju priključiti još poneko.

Zavodljiv je nacionalno patriotski državotvorni zanos u koju glasači zure već trideset godina, i kao hipnotisani prisustvuju sopstvenom džeparenju uz pokliče, vrisku i neku tupu radost.

Dakle, rivali kojima je državotvornu rukavicu u lice bacio državotvorni predsednik, kao i u svakom takmičenju koje ON organizuje, autsajderi su i zbog toga mi ih nije nimalo žao. Napravljeni su kao zaštitni zid jedne zamajavajuće politike, i ma koliko da su iskoristili Putinofiliju ovog sluđenog naroda koju je „vizionar i graditelj“ generisao i na poslednjim izborima ušli u parlament, onaj koji ih je napravio (finansirao) ima prednost u svakom pogledu.

Ono što mene zabrinjava u poslednje vreme je da ovakvu politiku zamajavanja tumače kao normalnu pojavu u normalnoj zemlji i mnogi politički akteri, novinari i tkz. politički analitičari. Kao što smrtno ozbiljno analiziraju mogućnosti Kurtija i Vučića da u ovom istorijskom trenutku oni nešto kao uslovljavaju, tako analiziraju i ovu pojavu koja služi isključivo čemu svako zamajavanje služi, da pokrije ili prikrije bedu, licemerje i nemoć samoproglašenog gospodara svega, uključujući i Fudbalski savez Srbije, naravno.

Državotvorna Milica, Boško i Miloš, uz ostale državotvorce SPS, SRS i presvučeni SRS, specifični su srpski proizvod u poslednjih tridesetak godina. Zanimanje koje podrazumeva da stalno isporučuješ svoju ničim ograničenu ljubav patriji i poslušnost aktuelnom glavnokmandujućem, a za uzvrat konzumiraš privilegije, komfor i „važnost“ po merilima tabloida. No, vratimo se po ko zna koji put, u blisku prošlost da vidimo rezultat tih državotvornih delovanja.

Razbijena i u ratovima nestala zemlja velikih mogućnosti, Jugoslavija. Milion a možda i više raseljenih posledica su ratova u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu. Oko stotinu hiljada pobijenih i nestalih. Razlaz sa saveznicima iz dva svetska rata i sramota na obrazu Srbije, ratni zločini, pljačka, paravojske sačinjene od kriminalaca sve takođe u ime državotvornosti.

Odlazak Srba iz Hrvatske zahvaljujući mudrom državotvorcu Slobodanu Miloševiću, genocid u Srebrenici, etničko čišćenje Kosova, masovne grobnice u samoj Srbiji. Ekonomija i privreda koju su državotvorci potpuno uništili a koja je sedamdesetih bila u rangu sa evropskim privredama. Strane investicije koje najsiromašniji građani Evrope plaćaju subvencijama, prodaja vode, vazduha i zemlje. Poslednjih deset godina rezultat ove najdržavotvornije državotvornosti su uništene institucije države, parlament, nezavisno sudstvo, nezavisni mediji, slobodni izbori.

Uništitelji ove zemlje bi još jedan krug državotvornog punjenja sopstvenih džepova. Da li ćemo im dozvoliti? Odgovor nećete naći kod Vučićem opčinjenih političkih analitičara. Odgovor je u vašim rukama.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.