EPA-EFE/REMKO DE WAALNedavni zahtev tužioca Međunarodnog krivičnog suda MKS u Hagu, Karima Kana, za izdavanje naloga za hapšenje lidera Izraela i Hamasa, zbog zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina u Gazi i na teritoriji Izraela, otvorio je sasvim novi front sukoba Izraela ne samo sa Palestincima, već i sa velikim brojem zemalja, koje je smatrao za prirodne saveznice.
Bez obzira što SAD, Nemačka i Velika Britanija nisu javno podržale zahtev tuzioca iz Haga, situacija na međunarodnom planu se menja skoro iz osnova, imajući u vidu da će bitno osnažiti one snage u svetu, koje već duže vreme traže odgovornost izraelskih lidera za izuzetno tešku humanitarnu situaciju u Pojasu Gaze.
Način na koji je Izrael odgovorio na napad Hamasa od 7. oktobra prošle godine, ocenjen je u Hagu kao kriminalan, što znači da je time otvoren postupak za neko buduće suđenje, pored lidera Hamasa, i izraelskom predsedniku Vlade, kao i ministru odbrane.
Veće sudija MKS je dobilo zahtev tužioca da izdaju nalog za hapšenje potencijalno optuženih za zločine u Gazi i u Izraelu, na osnovu dokaza koje je tužilac prikupio i dostavio ih Veću. Procedura odlučivanja o ovom zahtevu nije određena u pogledu trajanja i nije poznato koliko vremena će sudijama biti potrebno da donesu odluku.
Ono što se u ovom trenutku nameće u procenama stanja na terenu i uticaja odluke tužioca MKS, jeste koje će posledice imati novonastala situacija na terenu i šta ona znači za nastavak rata, pregovore o primirju, puštanje talaca na slobodu i međunarodni položaj Izraela.
U prvim reakcijama iz Jerusalima se odbija ovaj zahtev kao potpuno neosnovan i najviše se kritikuje činjenica da su u istom kontekstu pomenuti lideri Hamasa (kao terorističke organizacije) i Izraela, kao demokratije zapadnog tipa.
Tužilac Kan je svakako imao u vidu ovu činjenicu kada je doneo odluku o zahtevu za hapšenje i može se smatrati da je to namerno uradio, smatrajući da su zločini jedne i druge strane povezani istim događajima.
To ima, pored pravne strane, i političke implikacije pre svega za Izrael i njegove razloge za ulazak u rat u Gazi dovodi praktično na isti nivo, kao i razloge zbog kojih je Hamas preduzeo terorističku akciju 7. oktobra na teritoriji Izraela.
Sa stanovišta Izraela, ovakva kvalifikacija nikada neće biti prihvaćena, bez obzira da li će na vlasti u Jerusalimu biti Netanijahu ili neko drugi, što opet briše podele političke prirode u toj zemlji i vraća je u stanje homogenizacije svih političkih aktera.
U narednom periodu mogu se očekivati vrlo teške rasprave između Izraela i nekih zapadnih zemalja (kao što je Francuska), što će biti novi element u slabljenju međunarodnog položaja te zemlje i stavljanju u veoma komplikovanu situaciju najvećih izraelskih saveznika (SAD, Nemačka, VB), što im sigurno nije potrebno u sadašnjem trenutku, kada su već ionako pod pritiskom javnog mnjenja u svetu.
Izrael će uz sve mere političkog suprotstavljanja odlukama tužioca MKS, preduzeti i aktivnosti na pravnom planu, dovodeći u pitanje nadležnost MKS (čiji Izrael nije član), kao i članstvo Palestine, kojoj je u tom Sudu priznat status države 2015. godine (ova okolnost, po mišljenju tužioca Kana, omogućuje nadležnost MKS prema palestinskim građanima i na palestinskoj teritoriji).
Drugo, ako bi Sud i doneo odluku da je nadležan u ratu u Gazi i napadu na Izrael, iz Jerusalima će biti pokrenuto pitanje principa komplementarnosti, odnosno odredbe Rimskog statuta MKS, prema kojoj zemlje, koje imaju nezavisno sudstvo, imaju i prednost u istraživanju i vođenju postupaka za sve zločine navedene u tom statutu.
U tom slučaju bi MKS izgubio nadležnost i ona bi ostala na strani Izraela, koji tvrdi da je demokratska zemlja, sa potpuno nezavisnim pravosudnim sistemom.
Tužilac će koristiti argumentaciju da do sada u Izraelu nije pokrenut nikakav postupak protiv počinitelja zločina u Gazi, tako da za njega taj argument nema značaja. To, međutim, ne znači da se neće voditi pregovori između Suda u vlasti u Jerusalimu, o postizanju nekog kompromisa, prema kome bi Izrael preuzeo potpunu nadležnost za ono što se dešava u Pojasu Gaze.
Da li će se to i dogoditi, u ovom trenutku je potpuno neizvesno ali ovu mogućnost treba imati u vidu, bez obzira kako situacija sada deluje.
Izrael je već više meseci izložen kritikama javnog mnjenja u svetu, kao i pozivima međunarodnih organizacija i mnogih zemalja da olakša humanitarnu situaciju u Pojasu Gaze, oko čega se svakodnevno vodi polemika, jer Vlada u Jerusalimu smatra da je učinila dovoljno na tom planu, a da ne pomogne Hamasu da „preživi“ rat i obnovi svoju antiizraelsku aktivnost u budućnosti.
Prema mišljenju tužioca Kana, ova tvrdnja nije bila dovoljna, te je učinio poslednji korak sigurno svestan svih pravnih ali i političkih posledica novonastale situacije.
Svako ko se bavi praćenjem sukoba na Bliskom istoku dobro zna koliko je situacija komplikovana i koliko ima problema koji nikada nisu rešavani, što je moralo da dovede do ovako eksplozivnog stanja na svim frontovima.
Poznato je da vrlo komplikovana situacija uvek može da postane još komplikovanija ali isto tako da potencijalni mir u tom regionu zavisi u mnogome od postojanja kredibilnih partnera na obe strane, sposobnih da pregovaraju i dogovore rešenja koja će prihvatiti i imati snage da ih sprovedu u praksi.
Toga, međutim, očigledno za sada nema.
Autor je bivši ambasador Jugoslavije u Izraelu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
