Juče sam napisao kako Srbija dobija novi parlament u koji se vraća i opozicija, ali i da dobija i parlament sa više notornih protivnika članstva Srbije u EU i zagovornika što tešnjeg saveza sa Rusijom, nego što je to ikad imala u svojoj višestranačkoj povesti nakon ponovnog uvođenja partijskog pluralizma.
To nisam napisao samo zbog opozicionih partija u parlamentu, koje su i desnije i radikalnije i od nekadašnjih radikala izoba Slobodana Miloševića, nii zbog havarisanih fragmenata partija koje su nekad činile okosnicu građanske Srbije iz doba Zorana Đinđića, već jednako i zbog unutrašnjih anti-EU pomeranja u dosadašnjoj vladajućoj koaliciji.
Lider SPS-a Ivica Dačić je to pomeranje potvrdio još u toku izborne kampanje, otklizavajući prema Putinu, ali isto tako i ‘’individualna pomeranja’’ u okviru Vučićevog SNS i partnera s izborne liste, gde su svaki dan iskakali politički stršljenovi puni i anti-eu otrova ili prekih reči ka susedima u regionu koji su u EU ili bliži EU‚ i koje bi zbog toga trebalo denacifikovati‘‘ po ugledu na Putinovo ‘‘prevaspitavanje‘‘ Ukrajine.
Ostaje da su u narednim danima vidi ‘kako-će-ako-će‘‘, Vučić i njegov PR tim nastaviti sa održavanjem imidža posvećenosti EU i faktora stabilnosti na Zapadnom Balkanu i ‘kako-će-ako-će‘ vlada mandatara kojem će Vučić poveriti realizaciju ciljeva svoje politike integracije sa EU iz svog pristupnog govora iznetih još ‘‘davno, davno, čak u maju‘‘, na početku njegovog drugog mandata kao predsednika Srbije.
Posebno u daljim usaglašavanjima sa EU.
U jedno sam siguran: eventualni kraj srpske EU priče ovaj novi sastav parlamenta progutaće s krokodilskim suzama.
Ali kako god taj kraj srpske EU priče bude bio tumačen domaćem publikumu on će otvoriti opasne puteve unutrašnjeg urušavanja – koje će jedni nazivati dugo očekivanom i željenom diferencijacijom na patriotskim osnovama i finalnim razračunavanjem sa ostacima tzv. građanizma, a drugi, opravdano, novom političkom netolerancijom ili čak torturom.
Kako će reagovati EU?
Ako pritisnuta posledicama agresivne ruske spoljne politike ne bude imala ni volje ni vremena za Srbiju, onda će Srbija zaista i brzo postati ono što sam već prognozirao – Kuba na suvom.
Odlazak Zapada iz Srbije moguće bi u tom slučaju čak bio i brži nego što smo to svedočili u Rusiji ovog proleća.
Da do tužnog kraja EU priče ne dođe u Srbiji su za dalje održanje njenog puta ka EU u sadašnjim uslovima potrebni i ogromna državnička hrabrost i jasni rezovi.
Koje mi je teško zamisliti na osnovu vidljivih markera sadašnjeg stanja glede unutrašnjih bezbednosnih činilaca i aktera.
Potrebno je novo razumevanje Srbije. I u EU i u Srbiji, drastično različito od ruskog.
Autor je predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju (FBD)
Tekst je prvobitno objavljen na zvaničnoj stranici FBD.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.